OKUPLjANjE NA IVANjDAN MEĐU OSTACIMA MANASTIRA GRAD U GRADOJEVIĆU
POČETAK OBNOVE SVETINjE
Manastir se pominje u 13. veku i u svojoj istoriji rušen je i obnavljan nekoliko puta. Međutim, njegovo poslednje rušenje bilo je sredinom prošlog veka, nakon Drugog svetskog rata
Na tromeđi sela Gradojević, Donje Crniljevo i Goločelo, svake godine na Ivanjdan okuplja se lokalno stanovništvo kako bi među ostacima svetinje obeležili slavu nekadašnjeg manastira Grad po kojem je naselje Gradojević verovatno i dobilo ime.
–Što se tiče obreda, crkva ga nikada nije prekidala jer je manastir bio posvećen prazniku Rođenja sv. Jovana Krstitelja. Svake godine se dolazilo na mesto na kojem su sačuvani ostaci svetinje, obavljala se služba, rezao kolač u prisustvu meštana. Nekada nas je bilo petoro, a nekada 50. Danas je najmasovnije okupljanje - kaže protojerej stavrofor Goran Todorić.
Manastir se pominje u 13. veku i u svojoj istoriji rušen je i obnavljan nekoliko puta. Međutim, njegovo poslednje rušenje bilo je sredinom prošlog veka, nakon Drugog svetskog rata.
–Konačno je porušen 50-ih ili 60-ih godina prošlog veka. Ni taj podatak nemamo precizan. Najverovatnije, bar po predanju meštana, da je to učinjeno zahvaljujući nekima za koje možemo reći da su hteli da budu veći komunisti od onih u vrhu pa su ga pojedini meštani iz tog razloga uništili. Dakle, to su učinili sami meštani. Manastir je tada već verovatno bio napušten, pa je lokalno stanovništvo raznosilo njegove delove po ataru sela i ko zna za šta sve upotrebljavalo - priča sveštenik crniljevački.
Prema njegovim rečima o samom manastiru kao i njegovoj sudbini nema mnogo dokaza. U letopisu crkve crniljevačke on se pominje u svega dve rečenice. Na osnovu toga jasno je da je na toj lokaciji postojao manastir a do samog imena svetinje, kako tvrdi, došlo se kasnije.
–Pre 5-6 godina smo imali jednog arheologa koji je na osnovu svojih istraživanja izneo pretpostavku da je to manastir iz čak 6. veka. Međutim, to nigde nemamo potvrđeno. Srbi nisu bili na ovim prostorima u tom periodu ali svakako jeste bilo hrišćanstva. Mi se nadamo da će se to, ako Bog da, otkriti i da će se pojaviti neki detalj koji će ukazati na period u kom je manastir podignut - priča protojerej stavrofor i ističe da je od manastira ostalo sačuvano ono što je najsvetije, a to je Sveti prestol iz oltara.
Ove godine uređen je prostor u neposrednoj blizini ostataka, pokrčeno šiblje, pokošena trava, uređeno 500 metara prilaznog puta. Zahvaljujući inicijativi Milana Mihajlovića vernici žele da obnove manastir Grad. Stoga je otvoren namenski račun na koji će svi oni koji to budu mogli i želeli uplatiti novac, a sva prikupljena sredstva biće isključivo namenjena za obnovu svetinje.
–Dobijene su sve potrebne dozvole od Eparhije, a potrebno je da se urede i imovinsko-pravni odnosi. Prva ideja je da se zaštiti ovo mesto jednom manjom kapelom. Želimo da zaštitimo ovaj prostor jer to je svetinja kao i svaka druga. A kada bude dovoljno sredstava i Božije volje da se krene i sa obnovom - poručuje sveštenik Todorić.
Domaćin slave i jedan od najstarijih prisutnih vernika Radivoj Rosić nije krio zadovoljstvo zbog pokretanja inicijative za obnovu manastira u Gradojeviću.
–Sećam se dela manastira koji je bio na mestu današnje lipe. Bilo je to oko 1960. godine. Deo na kome smo sada već je bio ranije srušen. Milan Mihajlović iz Šapca, unuk našeg Dušana, došao je na ideju da se manastir obnovi i srećni smo što smo danas svedoci početka njegove obnove. A kada se manastir obnovi i uradi brana na Tamnavi biće to preporod za ceo ovaj kraj. Manastir će ponovo biti mesto okupljanja naroda kao nekada kada je kod njega na Ivanjdan bio veliki narodni vašar - smatra Radivoj.
Na tromeđi sela Gradojević, Donje Crniljevo i Goločelo, svake godine na Ivanjdan okuplja se lokalno stanovništvo kako bi među ostacima svetinje obeležili slavu nekadašnjeg manastira Grad po kojem je naselje Gradojević verovatno i dobilo ime.
–Što se tiče obreda, crkva ga nikada nije prekidala jer je manastir bio posvećen prazniku Rođenja sv. Jovana Krstitelja. Svake godine se dolazilo na mesto na kojem su sačuvani ostaci svetinje, obavljala se služba, rezao kolač u prisustvu meštana. Nekada nas je bilo petoro, a nekada 50. Danas je najmasovnije okupljanje - kaže protojerej stavrofor Goran Todorić.
Manastir se pominje u 13. veku i u svojoj istoriji rušen je i obnavljan nekoliko puta. Međutim, njegovo poslednje rušenje bilo je sredinom prošlog veka, nakon Drugog svetskog rata.
–Konačno je porušen 50-ih ili 60-ih godina prošlog veka. Ni taj podatak nemamo precizan. Najverovatnije, bar po predanju meštana, da je to učinjeno zahvaljujući nekima za koje možemo reći da su hteli da budu veći komunisti od onih u vrhu pa su ga pojedini meštani iz tog razloga uništili. Dakle, to su učinili sami meštani. Manastir je tada već verovatno bio napušten, pa je lokalno stanovništvo raznosilo njegove delove po ataru sela i ko zna za šta sve upotrebljavalo - priča sveštenik crniljevački.
Prema njegovim rečima o samom manastiru kao i njegovoj sudbini nema mnogo dokaza. U letopisu crkve crniljevačke on se pominje u svega dve rečenice. Na osnovu toga jasno je da je na toj lokaciji postojao manastir a do samog imena svetinje, kako tvrdi, došlo se kasnije.
–Pre 5-6 godina smo imali jednog arheologa koji je na osnovu svojih istraživanja izneo pretpostavku da je to manastir iz čak 6. veka. Međutim, to nigde nemamo potvrđeno. Srbi nisu bili na ovim prostorima u tom periodu ali svakako jeste bilo hrišćanstva. Mi se nadamo da će se to, ako Bog da, otkriti i da će se pojaviti neki detalj koji će ukazati na period u kom je manastir podignut - priča protojerej stavrofor i ističe da je od manastira ostalo sačuvano ono što je najsvetije, a to je Sveti prestol iz oltara.
Ove godine uređen je prostor u neposrednoj blizini ostataka, pokrčeno šiblje, pokošena trava, uređeno 500 metara prilaznog puta. Zahvaljujući inicijativi Milana Mihajlovića vernici žele da obnove manastir Grad. Stoga je otvoren namenski račun na koji će svi oni koji to budu mogli i želeli uplatiti novac, a sva prikupljena sredstva biće isključivo namenjena za obnovu svetinje.
–Dobijene su sve potrebne dozvole od Eparhije, a potrebno je da se urede i imovinsko-pravni odnosi. Prva ideja je da se zaštiti ovo mesto jednom manjom kapelom. Želimo da zaštitimo ovaj prostor jer to je svetinja kao i svaka druga. A kada bude dovoljno sredstava i Božije volje da se krene i sa obnovom - poručuje sveštenik Todorić.
Domaćin slave i jedan od najstarijih prisutnih vernika Radivoj Rosić nije krio zadovoljstvo zbog pokretanja inicijative za obnovu manastira u Gradojeviću.
–Sećam se dela manastira koji je bio na mestu današnje lipe. Bilo je to oko 1960. godine. Deo na kome smo sada već je bio ranije srušen. Milan Mihajlović iz Šapca, unuk našeg Dušana, došao je na ideju da se manastir obnovi i srećni smo što smo danas svedoci početka njegove obnove. A kada se manastir obnovi i uradi brana na Tamnavi biće to preporod za ceo ovaj kraj. Manastir će ponovo biti mesto okupljanja naroda kao nekada kada je kod njega na Ivanjdan bio veliki narodni vašar - smatra Radivoj.
V. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
