SKUPŠTINA GRADA USVOJILA ODLUKU O UNIŠTAVANjU AMBROZIJE
SISTEMATSKO REŠENjE za alergiju
Dr Dejan Pavlović, predsednik Pokreta za Šabac Zelenih Srbije navodi da u Šapcu trenutno ne postoji projekat uništavanja ambrozije, ali da bi mogao da se uradi. “Efikasnost ovog programa u Novom Sadu se ogleda u tome što je pre njegovog početka u vazduhu bilo oko 2.000 čestica polena po metru kvadratnom, a njegovim sprovođenjem ta koncentracija je najviše oko 300 čestica”, navodi Pavlović
Na poslednjoj sednici Skupštine grada Šapca usvojena je odluka o merama, načinu i uslovima trajnog uništenja korovske biljke ambrozije. Na nivou Republike postoji Uredba o suzbijanju i uništavanju ove biljke. Pokret za Šabac Zelenih Srbije podneo je predlog odluke Skupštini grada zbog toga što smatraju da u ovaj proces treba da se uključi i lokalna samouprava.
Kako Šabac i Bogatić dele Mačvu, tako bi odluka morala da bude doneta na obe teritorije. Pokret za Bogatić Zelenih Srbije uputio je predsedniku Skupštine Opštine predlog odluke na usvajanje.
-Polen ambrozije je u Evropskoj uniji označen kao drugi najveći zagađivač vazduha jer jedna stabljika može proizvesti od milijardu do 8 milijardi polenovih zrnaca. Iziziva alergijske reakcije kod najmanje 10 odsto stanovništva, a i do 30 odsto ljudi može biti pogođeno negativnim uticajem polena ove biljke, objašnjava dr Dejan Pavlović predsednik Pokreta za Šabac Zelenih Srbije.
Odluka je omogućila da i lokalne inspekcije mogu da reaguju kada građani prijave područja pod ambrozijom, bilo da se radi o privatnim ili javnim površinama. Do sada je samo fitosanitarni inspektor ima nadležnost da se bavi time, što je bilo veoma teško zbog obima posla koji inače ima u nadležnosti. Kada se radi o privatnim površina, svako je dužan da uništi ambroziju na svom posedu.
Dejan Pavlović navodi da u Šapcu trenutno ne postoji projekat uništavanja ambrozije, ali da bi mogao da se uradi. Zeleni Šapca predložiće da se u budžetu za narednu godinu odvoje sredstva za ovu namenu.
-Pre svega treba da se uradi monitoring postojećeg područja grada Šapca, kojim bi se utvrdila žarišta ambrozije. Nešto je već rađeno u saradnji sa preduzećem koje to radi u Novom Sadu. Jedno od Žarišta je Cerovac i preko Cerskog obodnog kanala polen i seme ambrozije ulaze u gradsku sredinu, objašnjava dr Pavlović.
Ambrozija se može uništavati mehanički, košenjem i čupanjem, ili primenom hemijskih sredstava. Pavlović upozorava da bi upotreba hemikalija trebala da bude krajnja mera zbog toksičnosti preparata i da bi ih trebalo koristii samo na smetlištima i površinama udaljenim od naselja.
-Površina na kojoj bi se uništavala ambrozija u Šapcu mogla bi da bude oko tri miliona metara kvadratnih. Košenje bi trebalo obavljati dva do tri puta godišnje, pre sezone cvetanja. Ambrozija se ne može kompostirati nego se biljka mora zakopati u zemlju i preliti krečom. Seme može da živi 40 godina u nepovoljnim uslovima i posle da proklija. Efikasnost ovog programa u Novom Sadu se ogleda u tome što je pre njegovog početka u vazduhu bilo oko 2.000 čestica polena po metru kvadratnom, a njegovim sprovođenjem ta koncentracija je najviše oko 300 čestica, navodi Pavlović.
Prema Pavlovićevim rečima, cena projekta koji podrazumeva monitoring, košenje i uklanjanje ambrozije u Novom Sadu košta oko četiri dinara po metru kvadratnom. Ukupna cena bi u Šapcu bila oko 12 miliona dinara godišnje.
Kako Šabac i Bogatić dele Mačvu, tako bi odluka morala da bude doneta na obe teritorije. Pokret za Bogatić Zelenih Srbije uputio je predsedniku Skupštine Opštine predlog odluke na usvajanje.
-Polen ambrozije je u Evropskoj uniji označen kao drugi najveći zagađivač vazduha jer jedna stabljika može proizvesti od milijardu do 8 milijardi polenovih zrnaca. Iziziva alergijske reakcije kod najmanje 10 odsto stanovništva, a i do 30 odsto ljudi može biti pogođeno negativnim uticajem polena ove biljke, objašnjava dr Dejan Pavlović predsednik Pokreta za Šabac Zelenih Srbije.
Odluka je omogućila da i lokalne inspekcije mogu da reaguju kada građani prijave područja pod ambrozijom, bilo da se radi o privatnim ili javnim površinama. Do sada je samo fitosanitarni inspektor ima nadležnost da se bavi time, što je bilo veoma teško zbog obima posla koji inače ima u nadležnosti. Kada se radi o privatnim površina, svako je dužan da uništi ambroziju na svom posedu.
Dejan Pavlović navodi da u Šapcu trenutno ne postoji projekat uništavanja ambrozije, ali da bi mogao da se uradi. Zeleni Šapca predložiće da se u budžetu za narednu godinu odvoje sredstva za ovu namenu.
-Pre svega treba da se uradi monitoring postojećeg područja grada Šapca, kojim bi se utvrdila žarišta ambrozije. Nešto je već rađeno u saradnji sa preduzećem koje to radi u Novom Sadu. Jedno od Žarišta je Cerovac i preko Cerskog obodnog kanala polen i seme ambrozije ulaze u gradsku sredinu, objašnjava dr Pavlović.
Ambrozija se može uništavati mehanički, košenjem i čupanjem, ili primenom hemijskih sredstava. Pavlović upozorava da bi upotreba hemikalija trebala da bude krajnja mera zbog toksičnosti preparata i da bi ih trebalo koristii samo na smetlištima i površinama udaljenim od naselja.
-Površina na kojoj bi se uništavala ambrozija u Šapcu mogla bi da bude oko tri miliona metara kvadratnih. Košenje bi trebalo obavljati dva do tri puta godišnje, pre sezone cvetanja. Ambrozija se ne može kompostirati nego se biljka mora zakopati u zemlju i preliti krečom. Seme može da živi 40 godina u nepovoljnim uslovima i posle da proklija. Efikasnost ovog programa u Novom Sadu se ogleda u tome što je pre njegovog početka u vazduhu bilo oko 2.000 čestica polena po metru kvadratnom, a njegovim sprovođenjem ta koncentracija je najviše oko 300 čestica, navodi Pavlović.
Prema Pavlovićevim rečima, cena projekta koji podrazumeva monitoring, košenje i uklanjanje ambrozije u Novom Sadu košta oko četiri dinara po metru kvadratnom. Ukupna cena bi u Šapcu bila oko 12 miliona dinara godišnje.
Najnoviji broj
18. april 2024.
