Mirjana Velimirović sa majkom, Foto: Privatna arhiva
NEFORMALNI NEGOVATELjI TIHI HEROJI DRUŠTVA
Razume samo ko je doživeo
Mirjana Velimirović iz Bogatića ima samo 38 godina, ali već dugo brine o bolesnoj majci Goci. Kaže da je brinući o majci i sama sagorela. Pre dve godine je prvi put čula za usluge koje Karitas pruža
Neformalni negovatelji su ljudi koji brinu o obolelom članu porodice ili bližem srodniku. Naravno, to rade besplatno. Kod nas u društvu se oduvek podrazumevalo da ljudi kada obole, fizički ili psihički, padaju na ruke članova porodice. Podrška, bilo čija, uglavnom izostane.
Nedavno je kod nas realizovan projekat “Unapređenje kompetencija neformalnih negovatelja i profesionalaca u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini“. Projekat je finansijski podržala Evropska unija, a partneri na projektu su Karitas (Caritas) Šabac, Centar za podršku i inkluziju HelpNet i Centar za socijalne inovacije Tuzla, a realizovan je u okviru IPA programa prekogranične saradnje Srbija - Bosna i Hercegovina.
Foto: Caritas Šabac
Obuku je prošlo 80 neformalnih negovatelja u Mačvanskom okrugu. Naučili su kako da brinu o svojim bolesnim članovima porodice fizički, ali i kako da se psihički bolje nose sa svim problemima. Mirjana Velimirović iz Bogatića ima samo 38 godina, ali već dugo brine o bolesnoj majci Goci. Nakon smrti sina Goca se deceniju sama borila sa depresijom koja nije lečena. Problemi su godinama postajali sve veći, a dijagnoze ozbiljnije. Mirjana joj je već 10 godina neformalni negovatelj.
-Nakon smrti sina moja majka nije mogla da pobedi tešku depresiju. Nosila je to, borila se sama, nije se lečila. Borila se za mene. Ja sam se udala, rodila decu, a onda sam sa porodicom došla da živim kod nje i tate. Bolest je nakon 10 godina eskalirala. Prvo joj je ustanovljen bipolarni poremećaj, a onda su usledile i ostale faze. Sada je u mirnoj fazi, nema osećaje, odsečeni su joj emocionalni kanali u mozgu, navodi Mirjana.
Mirjana ima sreću da roditelji imaju zasebnu kuću, tako da može fizički da se odvoji. Ipak, briga o majci je neprekidna.
-Bila je u jednom momentu toliko vezana za mene da je htela da bude sa mnom 24 sata. Ja sam bila uverena da to mogu, da ću uspeti da je vratim. Redovno smo išle kod doktora, kod dr Jasmine Lazarević, psihijatra, koja je savršena. Doktorka mi je u jednom momentu objasnila da moram da pustim, da živim svoj život, da moram da joj pomognem, ali da ne mogu da joj budem posvećena sve vreme. Rekla mi je da ona neće ozdraviti i da neće biti bolje i da moram da brinem o sebi i svojoj deci, kaže Mirjana.
Obuka i na Jutjubu, dostupna svima Obuke za neformalne negovatelje se nalaze na Jutjub nalogu Centra za podršku iinkluziju Helpnet i mogu je pogledati svi oni kojima je potrebno i koji su i sami neformalni negovatelji i brinu o bolesnom članu porodice. Tamo za sada mogu pronaći videe kako da obave negu u postelji, kako da komuniciraju sa osobom obolelom od demencije, ali i kako da očuvaju svoje mentalno zdravlje.
Pre dve godine je prvi put čula za usluge koje Karitas pruža. Prvo je počela da koristi njihovu uslugu dnevnog boravka „Sveti Jovan“ u Avliji u Bogatiću, u avgustu prošle godine. Sada je prošla i obuku za neformalnog negovatelja.
-Na obuci sam prvenstveno naučila da prihvatim, a onda kako da se ophodnim prema njoj, da nema priče, ubeđivanja, ona neće razumeti šta god da kažem. Nisam stigla da odem na sve obuke, ali i ovo što jesam mi je mnogo pomoglo. Obuka je bila više usmerena ka brizi o nepokretnim pacijentima, kako ih presvući, kako ih negovati na najlakši način, a i ja ću sigurno doći u tu fazu. Bilo je odlično organizovano. Imali smo različite teme i oblasti, psihološke, medicinske i za sve su dolazili različiti stručni ljudi koji su nam držali predavanja, objašnjava Mirjana.
Nisam u mogućnosti da mami plaćam dom. Ti sati koje ona provede kod njih su nam zaista neprocenjivi. Posebno mi je dragocena podrška Ane Smiljanić koja nas je od početka dočekala tamo i za sve nam je tu
Majka je pokretna, ali nije sposobna da se sama brine o osnovnim potrebama. Potrebna joj je pomoć kod oblačenja, kupanja, jela. Nigde nije izlazila iz dvorišta. Do pre dve godine. Mirjana je bila na ivici i psihičke i fizičke snage. Kaže da je brinući o majci i sama sagorela.
-Kada sam čula da postoji dnevni boravak shvatila sam da moram tamo da odvedem majku. Sa tetkom sam mamu stavila u kola i odveli smo je tamo. Na početku sam je vodila na sat vremena i svaki drugi dan, a vremenom je počela da ostaje duže. Počela je da ima volju da ide tamo, sada samo čeka da krene. Ima odličnu negu kod njih. Ne može se rečima iskazati koliko nam znači to što ona tamo provede četiri sata dnevno. Tata je pekar i on najviše vremena provodi sa njom. Nekada nije uopšte spavao. Imala je faze kada je halucinirala, izlazila napolje. Sada je mirna. Trenutno ne pije jaku terapiju, ali spava noću, što nam je mnogo važno. Međutim, da nema Karitasa mi bi kao porodica bili u mnogo težoj situaciji. Majka nema kontrolu nad konzumiranjem hrane i cigareta kod kuće, ali kod njih je drugačije. Uspostavili su takav odnos da zna i kada joj je vreme za cigaretu, kada za kafu, ja to kod kuće ne uspevam. Kada joj sakrijemo cigarete pretrese sve dok ih ne nađe. Da njih nema ne znam šta bih radila. Nisam u mogućnosti da mami plaćam dom. Ti sati koje ona provede kod njih su nam zaista neprocenjivi. Posebno mi je dragocena podrška Ane Smiljanić koja nas je od početka dočekala tamo i za sve nam je tu, navodi Mirjana.
Na početku sam je vodila na sat vremena i svaki drugi dan, a vremenom je počela da ostaje duže. Počela je da ima volju da ide tamo, sada samo čeka da krene
Poslednjih godinu dana Mirjana radi u prodavnici, pre svega da bi sebi psihički olakšala. Sada više brine o sebi i svom psihičkom zdravlju. Kaže da će pre svega zbog svoje dece uraditi sve kako bi bila dobro.
-Prošli smo pakao gledajući nju nesvesnu, agresivnu, povučenu. Nismo znali šta možemo da očekujemo. Rekli su mi da kada zatvorim vrata kod majke dođem u svoju porodicu da se „prebacim“ i ponašam se normalno. Međutim, to nije lako. Znam šta me čeka kada idem tamo. Moram i tatu da smirujem često. Niko ko se sa tako nečim nije suočio to ne može da razume. Svesna sam da ima i gorih situacija. Roditelji gledaju bolesnu decu i to je nešto što ne sme ni da se poredi sa mojim slučajem, ističe Mirjana.
Na sve nedaće Mirjanu je pre oko dva meseca napustio i muž. Teško joj je, a snagu joj daju, kako kaže „zlatna deca“, sin od 19 godina i ćerka od 13.
Foto: Caritas Šabac
