Mere zaštite najbitnije

Virus groznice Zapadnog Nila koji se prenosi ubodom zaraženih komaraca poslednjih godina se ustalio kod nas, a period od juna do oktobra je vreme njegove najveće transmisije. Načelnica Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Zavoda za javno zdravlje Šabac specijalista epidemiologije dr Dragana Radojičić ističe da su mere zaštite koje svi možemo da preduzmemo najbitnije.

Obavezno korišćenje repelenata
-Nažalost, mi nemamo više mogućnost monitoringa, praćenja virusa u samom komarcu, tako da ne možemo da obavestimo naše sugrađane da li je negde na ovom području otkriven virus u komarcu da znaju na koji način da se ponašaju. Međutim, već godinama govorimo o merama koje su nepromenjene.

Korišćenje repelenata je obavezno, odnosno preparata koji štite od uboda komaraca, čak mogu da se nanesu i na odeću i to je ono što treba primenjivati kod male dece

Moramo lično da se štitimo protiv uboda komaraca, ne znamo da li ga ima u svakom komarcu, prema tome, najbitnije je da vodimo računa gde smo, da li smo u području šuma, bara, jezera, tu moramo da imamo adekvatnu garderobu, obavezno dugačke rukave, nogavice. Takođe, korišćenje repelenata je obavezno, odnosno preparata koji štite od uboda komaraca, čak mogu da se nanesu i na odeću i to je ono što treba primenjivati kod male dece. Prostor u kome boravimo takođe mora da bude zaštićen od komaraca. Potrebno je da bude klimatizovan, zato što tu ima mnogo manje insekata, da imamo mreže, tj. komarnike na prozorima, vratima. Takođe, postoje i električni aparati sa tabletama ili druga vrsta preparata koja takođe deluje na insekte da ne ulaze u taj prostor- objašnjava dr Radojičić.

Dodaje da je potrebno da svi koji imaju dvorišta obrate pažnju na najbližu okolinu, te da i voda za kućne ljubimce koja se ne menja redovno može biti problem. Burad, gume, đubre u ćoškovima, potencijalni su prostori u kojima komarci pronalaze mesto boravka.

Svi koji imaju dvorišta obrate pažnju na najbližu okolinu, te da i voda za kućne ljubimce koja se ne menja redovno može biti problem. Burad, gume, đubre u ćoškovima, potencijalni su prostori u kojima komarci pronalaze mesto boravka. Važno je istaći da neće svako ko je zaražen i da se razboli

Važno je istaći da neće svako ko je zaražen i da se razboli.

Klinička slika
-To su pojedinačni slučajevi, s tim što ne možemo tvrditi ni da su samo oni koji su pozitivni, gde je dokazano da se radi o virusu groznice Zapadnog Nila, ti koji su bili u tom periodu zaraženi. Ima ljudi koji mogu da imaju virus, a da nemaju kliničku sliku, pa mogu da imaju i neke posledice kasnije za koje nećemo znati o čemu se tačno radi. Klinička slika je poput one kod svake virusne infekcije.

Počinje sa temperaturom, javljaju se glavobolja, mučnina, umor, bolovi u mišićima. To je nešto slično kao kad se radi o gripu, ali na ovo moramo posumnjati u ovom periodu. Može da se javi i osip po telu, češći su ti slučajevi bili sada. Posledica preležane groznice Zapadnog Nila može da bude gubitak pamćenja, depresija, nesanica. Kao teški oblici mogu da budu neuroinvanzivni oblici, encefalitis, meningitis i ta vrsta oboljenja. Groznica, zna se, ne možemo da ne razmišljamo o njoj, nego je bitno na vreme se javiti lekaru i koristiti sve mere kojima možemo da se zaštitimo- naglašava.

Foto: Pixabay

Napominje da su ovog leta tretmani protiv komaraca bili neuspešni, jer se klima mnogo promenila.
-Mora da se vodi računa o vetru, temperaturi. Veoma je teško odrediti vreme, jer je najidealnije kada je temperatura od 22 do 28 stepeni, s tim to imate tretmane koji se rade za larvicide i to treba da se uradi jako rano. Ove godine nismo imali nikakvu zimu, znači, nismo mogli da očekujemo ni da su uništeni u toku zime. Trebalo je delovati tim larvicidima jako rano. To treba da se uradi i u pojasu reke ovde kod nas, bilo kojih kanala, bara i u svim podrumima zgrada. To je ono što mi ne radimo, jer samo mala temperatura njima pogoduje da odjednom izađu i onda su odrasle forme koje nose sa sobom virus- objašnjava dr Radojičić.

Uticaj klime i navika
Tokom ove sezone na teritoriji Mačvanskog okruga zabeležen je jedan slučaj oboljevanja.

-Prvi slučaj koji se javio u Mačvanskom okrugu je bio 2013. godine. Verovatno je bilo i pre, ali kako se dijagnostika menja, tako se menja i situacija. Onda nismo imali do 2016, pa smo imali 2018. i od 2022. imamo svake godine. Upravo te godine je bio jedan slučaj, prošle godine smo imali dva slučaja, jedan na teritoriji Bogatića, drugi na teritoriji Šapca. Ove godine imamo za sada jedan slučaj gde se pretpostavlja da se radi o oboljenju koje se nije desilo kod nas, nego na letovanju, jer na se uklapa vreme inkubacije od tri do 14 dana za nastanak bolesti. Već imamo obolele osobe do 17. jula u Grčkoj, Italiji, Španiji, gde naši ljudi odlaze na godišnje odmore. To su ta endemska, mediteranska područja gde oni stalno borave, a pretpostavljam da ćemo i mi sa ovakvom klimom kakva nastupa ući u taj krug.

Problem je što nema ko od nas nije imao ubod komarca, sad ne znamo da li je to „onaj pravi“ ili ne. Istovremeno, utisak je da komarci više nemaju vreme kada su najaktivniji, nego ih možete očekivati u bilo koje vreme kada se nađete u prostoru koji pogoduje za njihov boravak. Zato treba stalno koristiti repelente napolju- poručuje.

Oprez presudan
Monitoring vrši Evropski centar za kontrolu i prevenciju ove bolesti. Mere lične zaštite su broj jedan i praćenje simptoma gde je, ukoliko primete nešto, potrebno javiti se kod svog doktora koji upućuje na analize na Institutu za viruse i medicinska sredstva „Torlak“.

-Ne prenosi se sa čoveka na čoveka i nema vakcine. Nema određene terapije, to je samo simptomatska terapija. Treba stalno razmišljati kako se zaštititi, jer posle samo možemo imati problem. Groznica Zapadnog Nila je otkrivena 1936. godine u slivu te reke i zato je dobila taj naziv. S godinama se sve promenilo, mnogo više putujemo, komarci se prenose putem aviona, brodovima, seobom ptica. Imamo i ptice i konje koji imaju virus u sebi, ali one nemaju simptome. Zato veterinari vrše nadzor nad tim pticama selicama i nad grlima konja, da se vidi da li u njima postoji virus ili ne. Do sada je svake godine nađeno, pa mi nismo imali, ali zašto da imamo ijedan slučaj? A može da se završi letalnim ishodom. Nikad ne znate dok se ne postavi dijagnostika. Visoka temperatura, glavobolja i bolovi u mišićima su vezani i za kovid, ili se osobe same leče, doktori ne posumnjaju u momentu, pacijent ne kaže gde je bio i da li su ga ujedali komarci, a to je bitno u postavljanju dijagnoze- zaključuje dr Radojičić.