Mir koji ne može da se plati

Svoj novi dom Nenad i Jelena Đermanović sa troje dece pronašli su izvan uobičajenih okvira današnjih težnji. Iz Šapca se sele u Badovince, gde će, zahvaljujući projektu dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom koji se realizuje u saradnji Opštine Bogatić i Ministarstva za brigu o selu, biti njihova nova adresa.

Radost za sve, bliži prirodi
-Taj projekat je možda nešto najbolje što jedno ministarstvo radi. Kad smo bili na dodeli rešenja, zaista se videlo po ljudima da su svi zadovoljni, u euforiji, jer dobijaju krov nad glavom. Mi smo se isto tako osećali. Iako živimo u zajednici sa mojim roditeljima, jednostavno smo želeli sami da se skućimo, tako da smo se odlučili na taj korak. Igrom slučaja, s obzirom na to da često odlazimo u Badovince i tamo imamo mnogo prijatelja, uspeli su da nam pronađu tu kuću, a vlasnik koji je nasledio tu imovinu je pristao je proda posredstvom ovog projekta. Imali smo prilike da razgovaramo i sa ministrom koji je rekao da je dobio garancije od predsednika da će projekat trajati dokle god bude bilo interesovanja i koliko god ljudi bude želelo i ispunjavalo uslove da se prijave, što je zaista divno- ističe Nenad.

U fazi su useljenja, a novom domu raduje se cela porodica, naročito njeni najmlađi članovi, troje dece od godinu i po, četiri i osam godina koja su i bila glavna motivacija Đermanovićima da se odluče na taj korak.

Foto: Privatna arhiva

-Život u selu je jedna sasvim druga dimenzija, s obzirom na to da su malo drugačiji uslovi, drugačija je struktura stanovništva, ali je čovek bliži prirodi. To je ono što smo mi želeli i za sebe i za decu. Svima nam je lepo i prijatno. Još smo u fazi završetka finalnih radova kako bismo se uselili, ali je nezgodno oko organizacije posla, budući da je sezona i jednostavno smo prinuđeni da čekamo majstore i zavisimo od njih. Imamo planove da još nešto malo sredimo da bi sve to bilo u punom kapacitetu- objašnjava on i dodaje da se tu neće zaustaviti.

Voćarstvo kao dodatno zanimanje
Kako kaže, reč je o površini od 20 ari na kojoj se nalazi kuća, a prethodni vlasnik je za sebe i svoju porodicu podigao mlad voćnjak.

-Ima lešnika, krušaka, jabuka, šljiva. Planiramo još malo da proširimo voćnjak, jer ima mesta. To je velika površina za nas koji se dosad nismo bavili time, pa ćemo od toga početi. Pronašli smo tu u blizini isto jednu malu parcelu, manju od te, koju u budućnosti planiramo ako budemo u mogućnosti da kupimo kako bismo još proširili zasad voća i bavimo se tom proizvodnjom, da nam bude mala pomoć kao porodici, dodatni prihod u toku godine. To je ono što bismo mi mogli sami, možda uz malu pomoć još nekog, da održavamo i radimo. To su nam planovi, tako da nam je ovaj program omogućio ne samo kuću, nego i da se bavimo proizvodnjom voća na malim površinama, čemu se radujemo i jedva čekamo da sve to probamo na delu- podvlači.

Foto: Privatna arhiva

Po zanimanju je policajac, supruga je završila Učiteljski fakultet i trenutno je nezaposlena, brine o deci.

-Nastaviću da se bavim svojim poslom, a ovo će da bude dodatno zanimanje, zajedno sa porodicom. Supruga ne radi, ali s obzirom na to da imamo troje male dece, teško bismo organizovali brigu o njima da je drugačije. U budućnosti, možda se i to promeni- napominje Nenad.

Veruje da ima mogućnosti da se unapredi život u seoskim sredinama.

Sigurnost za decu, nada za budućnost
-Način života je mnogo mirniji nego u gradu, posebno zbog dece, imajući u vidu mnogo negativnih pojava u gradu, verujemo da bismo ih od svega toga lakše sačuvali u selu. To je mir koji ne može da se plati, ono što smo hteli za sebe i svoju decu. Čak je i u ministarstvu jedan od članova komisije za dodelu bespovratnih sredstava rekao da, eto, nažalost, kada je on radio u bivšoj SFRJ, tad su bili programi da su pozivali ljude iz sela u gradove, što je, priznaje, bio promašaj. Eto danas, posle toliko godina, ispravljamo grešku i vraćamo ljude koji to žele iz gradova u selo. Do sada je dodeljeno više od 3.000 kuća, a mi smo u tom delu koji premašuje taj broj- naglašava.

Vraća se na pitanje opstanka sela koje se godinama nameće, imajući u vidu krizu, neizvesnost, promene vremenskih prilika, održivost poljoprivrede.

-Zaista, ako pogledamo istini u oči, samo ko neće da radi može da ima neka nerealna očekivanja. Ja ne mogu da trošim više nego što mogu da se „pružim“, tako i u gradu i u selu. Ako živiš normalno, imaš realne životne želje, onda rezultat ne može izostati. U selu ljudi zaista mnogo rade, a ima i jako imućnih, što znači da od sela može da se živi. Mi nemamo tu ambiciju da imamo megalomansko imanje, niti to možemo da ostvarimo, ali skroman život, u zdravoj, seoskoj sredini, uz malu proizvodnju voća, verujemo da je moguć i ostvariv- zaključuje Nenad.