Foto: "Glas Podrinja"
Bračni par Danojlić iz Pocerskog Metkovića sakuplja etno predmete pocerskog kraja
Kolekcija zlata vredna
Sakupljanjem starih predmeta koji su nekad bili u upotrebi u ovom delu Zapadne Srbije bave se godinama
Taljige i amovi, plug i raonik, preslica i vreteno, ručno rađeni ćilimi na razbojima, valov i naćve, samo su deo bogate kolekcije Ksenije i Mila Danojlića, bračnog para iz Pocerskog Metkovića. U svom etno domaćinstvu smeštenom u delu porodičnog placa, par magaza, ambar i čardak ispredaju priču o nekim ne baš tako davnim vremenima.
-Počeli smo sa skupljanjem pre 4-5 godina nekako slučajno. Imali smo u dvorištu nekoliko starih burića za rakiju i vino, jednu peglu na žar i odatle je sve krenulo. Išli smo po selima Pocerine i Rađevine i nailazili na mnogo starih upotrebnih predmeta koje su koristili naši očevi, bake, prabake – priča Mile.
Bilo je toga zaista dosta, razne stvari su pronalazili kod domaćina bačeno ili zatrpano u čardacima, magazama i podrumima.
- Nismo želeli ništa da prepravljamo. Sve je autentično, bez prepravke i ulepšavanja. Mislim da je upravo zbog toga i zanimljivo, kao da svaki predmet priča gde je stajao, ko ga je upotrebljavao i njime se služio. Kolevka je na primer stara više od vek i po, u njoj su verovatno odgajane generacije samo iz jedne kuće. Najviše imamo mlinova za kafu, čak 40 ili 50, starih pegli, amova i jarmova. U vajatu su kreveti sa pravom slamaricom – objašnjava Mile.
Gledajući pojedine predmete čije su, oni stariji, i nazive zaboravili, a mlađe generacije verovatno nisu ni videle ni čule za njih, kao da se neobjašnjivo, vraćate u prošlo vreme. Nije teško zamisliti ukućane kako stoje okolo kolevke i raduju se prinovi ili baku kako pored furune prede vunu ili tka ćilim. Kao da se i miris svežih lepinja, umešenih u drvenim naćvama, oseti u vazduhu.
-„Starinske“ stvari smo uglavnom otkupljivali ali se desi i da ponešto dobijemo na poklon. Desilo nam se da nam kad pitamo za cenu kažu „nosite ionako ne znam šta ću sa tim“, ne znajući da su to zapravo sve sami dragulji. Većina onih koji su ostali na svojim imanjima, u kući ili okućnici ima neki predmet sačuvan od davnina, često i ne znajući čemu služi i koliko vredi. Ćilimi su na primer, ručno tkani na velikom razboju, od prave vune, bojene i upredene i bili su obavezan deo devojačke spreme – navodi Ksenija.
Ranije su predmete otkupljivali vlasnici etno imanja i salaša i poneki kolekcionar dok Danojlići nisu odlučili da sve sakupljeno zadrže i opreme svoje domaćinstvo, ambare i magaze. Danojlići kažu da im je najvažnije da će stvari „od davnina“ u novom ambijentu biti sačuvane od zuba vremena i otrgnuta od zaborava.
-Registrovali smo etno domaćinstvo na 15 ari placa i sada sledi kategorizacija kako bismo mogli da ponudimo i prenoćište. Ovde je mir, tišina, čist vazduh, a oni koji su dolazili puno vremena provode baš u razgledanju ove naše kolekcije etno stvari. Nemoguće je izbrojati sve, ali mislim da ima do hiljadu primeraka koje čega. I svaki ima neku svoju priču. Dolaze mladenci da se fotografišu, navraćaju ljudi – priča Mile.
Danojlići obrađuju 1,3 hektara jagode ali i sličnu površinu pod zasadom lavande i smilja. Zbog mirisnog polja pored svog etno domaćinstva, nazvali su ga Pocerska Provansa. Ovi vredni Metkovčani, kažu da su vrata njihovog „parčeta raja“ otvorena za sve koji žele da uživaju u ovakvom ambijentu. „Biće posluženi prirodnim sokom od lavande“ – dodaje Ksenija.
-Počeli smo sa skupljanjem pre 4-5 godina nekako slučajno. Imali smo u dvorištu nekoliko starih burića za rakiju i vino, jednu peglu na žar i odatle je sve krenulo. Išli smo po selima Pocerine i Rađevine i nailazili na mnogo starih upotrebnih predmeta koje su koristili naši očevi, bake, prabake – priča Mile.
Bilo je toga zaista dosta, razne stvari su pronalazili kod domaćina bačeno ili zatrpano u čardacima, magazama i podrumima.
Prakljača, sprava kojom se nekad prao veš, iz 1876. godine je, koliko Danojlići znaju,
najstarija na Balkanu
- Nismo želeli ništa da prepravljamo. Sve je autentično, bez prepravke i ulepšavanja. Mislim da je upravo zbog toga i zanimljivo, kao da svaki predmet priča gde je stajao, ko ga je upotrebljavao i njime se služio. Kolevka je na primer stara više od vek i po, u njoj su verovatno odgajane generacije samo iz jedne kuće. Najviše imamo mlinova za kafu, čak 40 ili 50, starih pegli, amova i jarmova. U vajatu su kreveti sa pravom slamaricom – objašnjava Mile.
Gledajući pojedine predmete čije su, oni stariji, i nazive zaboravili, a mlađe generacije verovatno nisu ni videle ni čule za njih, kao da se neobjašnjivo, vraćate u prošlo vreme. Nije teško zamisliti ukućane kako stoje okolo kolevke i raduju se prinovi ili baku kako pored furune prede vunu ili tka ćilim. Kao da se i miris svežih lepinja, umešenih u drvenim naćvama, oseti u vazduhu.
Među predmetima je, osim nekoliko gvozdenih raonika, i jedan drveni pronađen u dvorištu
jednog domaćina iz Pocerine.
-„Starinske“ stvari smo uglavnom otkupljivali ali se desi i da ponešto dobijemo na poklon. Desilo nam se da nam kad pitamo za cenu kažu „nosite ionako ne znam šta ću sa tim“, ne znajući da su to zapravo sve sami dragulji. Većina onih koji su ostali na svojim imanjima, u kući ili okućnici ima neki predmet sačuvan od davnina, često i ne znajući čemu služi i koliko vredi. Ćilimi su na primer, ručno tkani na velikom razboju, od prave vune, bojene i upredene i bili su obavezan deo devojačke spreme – navodi Ksenija.
Ranije su predmete otkupljivali vlasnici etno imanja i salaša i poneki kolekcionar dok Danojlići nisu odlučili da sve sakupljeno zadrže i opreme svoje domaćinstvo, ambare i magaze. Danojlići kažu da im je najvažnije da će stvari „od davnina“ u novom ambijentu biti sačuvane od zuba vremena i otrgnuta od zaborava.
Kao da svaki predmet priča gde je stajao, ko ga je upotrebljavao i njime se služio
-Registrovali smo etno domaćinstvo na 15 ari placa i sada sledi kategorizacija kako bismo mogli da ponudimo i prenoćište. Ovde je mir, tišina, čist vazduh, a oni koji su dolazili puno vremena provode baš u razgledanju ove naše kolekcije etno stvari. Nemoguće je izbrojati sve, ali mislim da ima do hiljadu primeraka koje čega. I svaki ima neku svoju priču. Dolaze mladenci da se fotografišu, navraćaju ljudi – priča Mile.
Danojlići obrađuju 1,3 hektara jagode ali i sličnu površinu pod zasadom lavande i smilja. Zbog mirisnog polja pored svog etno domaćinstva, nazvali su ga Pocerska Provansa. Ovi vredni Metkovčani, kažu da su vrata njihovog „parčeta raja“ otvorena za sve koji žele da uživaju u ovakvom ambijentu. „Biće posluženi prirodnim sokom od lavande“ – dodaje Ksenija.
S.G.
Najnoviji broj
3. oktobar 2024.