Foto: Privatna arhiva
SAMOHRANOJ MAJCI POTREBNA POMOĆ DA IZGRADI KUĆI
Milankina borba za bolji život troje dece
Deci najviše nedostaje otac, a zatim i to što nemaju svoju kuću. Zoran se u bolnicu vratio u decembru. Nadali smo se da će biti dobro, da će poživati bar još neko vreme. Drugu operaciju nije izdržao. Dobili smo u martu na konkursu od Opštine plac, 500.000 dinara i priključak za vodu. Međutim, nema šanse da sa toliko novca sami napravimo kuću
Iako podstanari Stanisavljevići su bili srećna porodica. Nakon Nikoline i Katarine nenadano je stigao i Nenad i zaokružio sreću. Milanka i Zoran su radili i sanjali da će jednog dana izgraditi svoju kuću u Vladimircima.
-Oboje smo radili u privatnim firmama, imali dve plate. Deca su bila manja, bili su manji troškovi i za njih. Planirali smo da kupimo plac, da ozidamo kuću, počinje Milanka svoju priču, dok joj reči zastaju u grlu.
Deca drugove imaju, ali se ne posećuju
-Deca su divna. Znaju kakve su mi mogućnosti i samo toliko i traže, ništa preko toga. Drugove imaju u školi, ali im ne dolaze u stan, niti oni negde idu. Isto je i za rođendane. Ovo nam je četvrti smeštaj. Tu smo poslednjih godinu dana. Ni nameštaj nije naš, samo garderoba i naše lične stvari, priča Milanka.
Dok je Nenad još uvek bio beba Zoranu je ustanovljena najteža dijagnoza – agresivni karcinom mozga. Samo 18 meseci kasnije, u januaru 2022. zauvek ih je napustio.
-Ostali smo bez igde ičega. Deci najviše nedostaje otac, a zatim i to što nemaju svoju kuću. Moj muž od svog oca ništa nije nasledio, a ni mi nismo imali ništa da nasledimo od njega, sem kredita čija je rata 12.000 dinara. Otplaćujem ga od svoje plate i kada platim kiriju i račune praktično nam ne ostane ništa. Imam dečiji dodatka na njih troje i jedva za osnovne potrebe, navodi Milanka.
Iz Bijeljine je u Vladimirce došla u februaru 2012. godine. Nikolina je stigla u decembru. Sada je šesti razred. Katarina je peti, a Nenad je u vrtiću, u oktobru puni pet godina. Oca nije zapamtio. Nažalost, Nikolina je pre vremena morala da odraste. Dok se Milanka brinula o bolesnom suprugu, ona je gajila malog brata.
-Zoran je počeo da muca i da mu otkazuje desna strana. Doktor je prvo mislio da je neurološki problem, odnosno šlog i tako ga je lečio nekih sedam dana. Otišli smo na kontrolu i on je krenuo da zapali cigaretu, ali okrenuo ju je naopako. Doktor je u tom trenutku rekao da mora hitno da snimi glavu, jer sigurno ima nešto na mozgu. Na snimanju u Beogradu su mu ustanovili najgoru vrstu zloćudnog tumora. To je bio 6. avgust 2020, već 8. je ostao u bolnici, a 12. je operisan. Nakon toga je prebačen u bolnicu u Šabac. Kada je izašao iz bolnice ništa nije znao. Oporavljao se kod kuće nekoliko meseci, a onda je otišao u Slankamen na lečenje, gde je proveo mesec i po. Po povratku je mogao da se pokreće, ali ništa samostalno da radi, bio je u invalidskim kolicima. Nekih sedam, osam meseci nije imao nikakve bolove, sve je dobro funkcionisalo. Verovali smo da se izlečio. Išao je u međuvremenu i na zračenja. Međutim, tumor je ponovo počeo da raste na istom mestu. Zoran se u bolnicu vratio u decembru. Bio je svega svestan. Nadali smo se da će biti dobro, da će poživeti bar još neko vreme . Drugu operaciju nije izdržao, preminuo je 30. januara, priseća se Milanka.
Kada joj se suprug razboleo bila je na bolovanju za treće dete, međutim kada je bolovanje isteklo, posao je morala da napusti kako bi brinula o Zoranu. Nakon njegove smrti ostala je sama sa troje dece, kao podstanar, bez posla.
-Najviše mi je pomogao predsednik Opštine Goran Zarić. Prvo mi je našao posao u Srednjoj školi gde radim kao čistačica. Kolektiv i direktorka su divni, uvek mi izađu u susret kada mi nešto treba, imaju ogromno razumevanje za moju situaciju. Dobili smo u martu na konkursu od Opštine plac, 500.000 dinara i priključak za vodu. Plac se nalazi pored osnovne škole. Međutim, nema šanse da sa toliko novca sami napravimo kuću. Zbog toga nam je potrebna pomoć, kaže Milanka i nada se da će njen apel doći do onih koji mogu i žele da im pomognu kako bi njena deca imala lepše odrastanje i bolji život.
Nevoljno, Milanka priznaje da deci nedostaje i garderoba i školski pribor. Udžbenike su ove godine dobili od Opštine. Devočice su krupne, nose S i M veličinu za odrasle, dok Nenadu treba odeća broj 5. Igračke i ne pominju, ali sva deca ih vole. Ukoliko imate nešto od ovoga viška i voljni ste da podelite možete im poslati na adresu:
Milanka Stanisavljević, Svetog Save 53, 15225 Vladimirci.
Broj računa u Poštanskoj štedionici je: 200 128696318 71 (na ime Milanka Stanisavljević)
-Oboje smo radili u privatnim firmama, imali dve plate. Deca su bila manja, bili su manji troškovi i za njih. Planirali smo da kupimo plac, da ozidamo kuću, počinje Milanka svoju priču, dok joj reči zastaju u grlu.
-Deca su divna. Znaju kakve su mi mogućnosti i samo toliko i traže, ništa preko toga. Drugove imaju u školi, ali im ne dolaze u stan, niti oni negde idu. Isto je i za rođendane. Ovo nam je četvrti smeštaj. Tu smo poslednjih godinu dana. Ni nameštaj nije naš, samo garderoba i naše lične stvari, priča Milanka.
Dok je Nenad još uvek bio beba Zoranu je ustanovljena najteža dijagnoza – agresivni karcinom mozga. Samo 18 meseci kasnije, u januaru 2022. zauvek ih je napustio.
-Ostali smo bez igde ičega. Deci najviše nedostaje otac, a zatim i to što nemaju svoju kuću. Moj muž od svog oca ništa nije nasledio, a ni mi nismo imali ništa da nasledimo od njega, sem kredita čija je rata 12.000 dinara. Otplaćujem ga od svoje plate i kada platim kiriju i račune praktično nam ne ostane ništa. Imam dečiji dodatka na njih troje i jedva za osnovne potrebe, navodi Milanka.
Iz Bijeljine je u Vladimirce došla u februaru 2012. godine. Nikolina je stigla u decembru. Sada je šesti razred. Katarina je peti, a Nenad je u vrtiću, u oktobru puni pet godina. Oca nije zapamtio. Nažalost, Nikolina je pre vremena morala da odraste. Dok se Milanka brinula o bolesnom suprugu, ona je gajila malog brata.
Kada joj se suprug razboleo bila je na bolovanju za treće dete, međutim kada je bolovanje isteklo, posao je morala da napusti kako bi brinula o Zoranu. Nakon njegove smrti ostala je sama sa troje dece, kao podstanar, bez posla
-Zoran je počeo da muca i da mu otkazuje desna strana. Doktor je prvo mislio da je neurološki problem, odnosno šlog i tako ga je lečio nekih sedam dana. Otišli smo na kontrolu i on je krenuo da zapali cigaretu, ali okrenuo ju je naopako. Doktor je u tom trenutku rekao da mora hitno da snimi glavu, jer sigurno ima nešto na mozgu. Na snimanju u Beogradu su mu ustanovili najgoru vrstu zloćudnog tumora. To je bio 6. avgust 2020, već 8. je ostao u bolnici, a 12. je operisan. Nakon toga je prebačen u bolnicu u Šabac. Kada je izašao iz bolnice ništa nije znao. Oporavljao se kod kuće nekoliko meseci, a onda je otišao u Slankamen na lečenje, gde je proveo mesec i po. Po povratku je mogao da se pokreće, ali ništa samostalno da radi, bio je u invalidskim kolicima. Nekih sedam, osam meseci nije imao nikakve bolove, sve je dobro funkcionisalo. Verovali smo da se izlečio. Išao je u međuvremenu i na zračenja. Međutim, tumor je ponovo počeo da raste na istom mestu. Zoran se u bolnicu vratio u decembru. Bio je svega svestan. Nadali smo se da će biti dobro, da će poživeti bar još neko vreme . Drugu operaciju nije izdržao, preminuo je 30. januara, priseća se Milanka.
Kada joj se suprug razboleo bila je na bolovanju za treće dete, međutim kada je bolovanje isteklo, posao je morala da napusti kako bi brinula o Zoranu. Nakon njegove smrti ostala je sama sa troje dece, kao podstanar, bez posla.
Nevoljno, Milanka priznaje da deci nedostaje i garderoba i školski pribor. Udžbenike su ove godine dobili od Opštine. Devočice su krupne, nose S i M veličinu za odrasle, dok Nenadu treba odeća broj 5. Igračke i ne pominju, ali sva deca ih vole. Ukoliko imate nešto od ovoga viška i voljni ste da podelite možete im poslati na adresu:
Milanka Stanisavljević, Svetog Save 53, 15225 Vladimirci.
Broj računa u Poštanskoj štedionici je: 200 128696318 71 (na ime Milanka Stanisavljević)
M.M.
Najnoviji broj
3. oktobar 2024.