„Sveta Sofija“ više od dnevnog boravka

Prvi dnevni boravak za odrasle sa mentalnim smetnjama i intelektualnim poteškoćama u Srbiji „Sveta Sofija“ u Šapcu traje već devet godina. Tokom ovog vremena usluge boravka, projekta Karitasa Šabac, koristilo je oko 100 korisnika. Trenutno ih je 33, a sa njima rade dva stručna radnika i četiri saradnika (negovatelja i medicinska tehničara).

Usluga je predviđena za osobe starosti između 26 i 65 godina, ali ako se u dogovoru sa stručnim licima iz Centra za socijalni rad i lekarima psihijatrima proceni da je to u najboljem interesu korisnika, mogu doći i mlađe, punoletne, osobe.

Andrijana Nikolić, Foto: "Glas Podrinja"

Svrha svega osnaživanje i osamostaljivanje
-Osnovna svrha i cilj dnevnog boravka je osamostaljivanje korisnika u što je moguće većoj meri. Sve radionice koje sa njima radimo imaju neki smisao i vode ka tome da se oni osnaže psihički, fizički, da razviju veštine zahvaljujući kojima će moći da funkcionišu samostalno u porodicu, u zajednici i da bar pokušamo da preveniramo institucionalizaciju, kaže Andrijana Nikolić.

Boravak radi od 8.00 do 16.00 časova, ali korisnici stižu oko 9.00, a odlaze u 15.00 sati. Prevoz im je obezbeđen i za korisnike je sve potpuno besplatno.

Foto: "Glas Podrinja"

-Dan je organizovan tako da kada oni dođu obave osnovne stvari, pranje ruku, preobuvanje, kod nekih korisnika je potrebno iskontrolisati uzimanje terapije. Ujutru slede sportsko – rekreativne aktivnosti i pokazalo se da im te vežbe mnogo znače. Nakon toga dolazi mini pauza za užinu kada dobijaju neko voće, a zatim i prvi blok aktivnosti, odnosno radionica. Dele se u grupe od oko pet osoba i svaki negovatelj, odnosno saradnik, je zadužen za jednu grupu, navodi Andrijana Nikolić, stručni radnik ustanove.

Radionice su različite u zavisnosti od godišnjeg doba, ali i mogućnosti, potreba i želja korisnika. Neke se obavljaju unutra, druge napolju, umetničke, kreativne, muzičke, literarne, ali podrazumevaju i održavanje zelenih površina, kao i voćnjaka koji je u okviru boravka.

Foto: "Glas Podrinja"

-Sledi pauza za kafu i to je većini omiljeni deo dana. Vreme za kafu koristimo i tako da sa njima radimo na razvoju nekih drugih veština – komunikacionih, socijalnih... Pričamo o aktuelnim temama, podstičemo ih da izraze svoje mišljenje, ali i da saslušaju druge, da razvijaju vokabular. Posle kafe se nastavljaju započete radionice, a onda dolazi vreme za ručak, a zbog osećaja zajedništva zaposleni ručaju zajedno sa korisnicima. Na trećem bloku aktivnosti, nakon ručka, privodi se radionica kraju, sve se rasprema, vraća na svoje mesto, sređuje se boravak i oni idu svojim kućama, objašnjava Andrijana Nikolić.

Pojedini korisnici tu su od samom osnivanja boravka. Prema Andrijaninim rečima, kod svakog korisnika može se primetiti napredak i svako je od dolaska učinio neki korak napred.

-Mi nekada padnemo u zamku da vidimo samo velike pomake, npr. kada se neko zaposli. Međutim, imamo ljude koji se nasmejali posle više godina provedenih bez osmeha, zagrlili majku... Neko se osamostali da sam skuva kafu, da se sam obuje ili izuje, a neko da izađe na tržište rada i zaposli se. Imali smo korisnike koji su iz grada, a nikada nisu otišli na Stari grad, ili u neki drugi deo Šapca, jer su bili zatvoreni u kući. Ova vrsta usluge ne samo da je korisna našim korisnicima, nego i njihovim porodicama, ali i zajednici. Mnogo toga se promenilo i kod nas u društvu. Kada smo pokrenuli dnevni boravak imali smo i peticije da nas ljudi ne žele u komšiluku, čak je postojao i otpor nekih psihijatara, jer su bili zabrinuti kako će ljudi sa ozbiljnim mentalnim smetnjama funkcionisati u takvom okruženju, navodi naša sagovornica.

Foto: "Glas Podrinja"

Nakon svih ovih godina i saradnje sa psihijatrima ističe da i oni vide benefite. Andrijana kaže da imaju divnu saradnju sa službom psihijatrije šabačke Opšte bolnice, koji im sada i upućuju korisnike, za koje smatraju da bi imali koristi od ove usluge.

-Mi smo neka vrsta nadogradnje njihovog zdravstvenog rada. Bez njih ne bismo mogli, a ni oni bez ovog socijalnog aspekta. Ovo je zajednički rad i međusobno je dopunjujemo, kaže Andrijana.
Zaposleni u Karitasu korisnike dnevnog boravka ne zaboravljaju ni kada odu kući. One kojima je to potrebno posećuje kućna nega, brinu o tome da li su uzeli svoje terapije... Jednostavno rečeno, čine sve kako bi ovim ljudima povratili dostojanstvo.

-Neki to mogu rečima da iskažu, a neki ne mogu rečima, ali mogu ponašanjem i osmehom. Oni obožavaju da dolaze kod nas, vole zaposlene. Kada pričamo sa njima i njihovim porodicama uvek kažu da jedva čekaju sledeći dolazak. Govore da je to njihova druga kuća. Trudimo se da tamo zaista bude kao u domu, a ne kao u ustanovi. Niko od zaposlenih ne nosi uniforme, ne zaključavamo, sve je na dobrovoljnoj bazi. Neki su tu svakodnevno, a neki dva ili tri puta sedmično. Mnogi od njih nemaju podršku, nemaju porodicu, neki ni krov nad glavom ili žive u jako lošim uslovima. Nekima je dnevni boravak, drugi korisnici i zaposleni jedino što imaju u životu, ručak kod nas im je jedini obrok u toku dana. Pojedini kada su došli nisu znali da koriste toalet ili druge osnovne stvari. Tako da sa njima moramo sve od samog početka. Lepo je videti kada nakog nekog vremena oni usvoje prvo osnovne stvari, a vremenom idu dalje i više se osamostaljuju. Neki od njih se zaposle na otvorenom tržištu rada, dok drugi rade u našim preduzećima, navodi Andrijana.

Podrška Grada i institucija
-Imamo veliku podršku od Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“, Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“, naročito službe psihijatrije, od Centra za socijalni rad, kao i od drugih kolega koji se bave socijalnom zaštitom. Najveća podrška nam je Grad Šabac, koji ovu uslugu finasira već devet godina. Usluga je pokrenuta projektno, ali ostvarila je svoju održivost i kontinuitet zahvaljujujući gradu i njihovoj spremnosti da to finansijski podrže. Prepoznali su kolikoje to korisno za sugrađane i iz godine u godinu izdvajaju sve veća sredstva. Prva licenca koju smo dobili na pet godina, bila je za 15 korisnika dnevno, tada smo imali jednog stručnog radnika i tri saradnika. Kako su potrebe povećane Grad je to prepoznao i sada imamo dva stručna radnika i četiri stručna saradnika što znači da dnevno može da dolazi 20 korisnika. Sve u potpunosti finansira grad i za korisnike je sve besplatno, a velika većina njih ovo drugačije ne bi mogla ni da priušti. Boravak će sigurno ostati da živi, a kako se menja struktura korisnika vremenom ćemo verovatno uvoditi nove usluge, navodi Andrijana Nikolić.

Karitas Šabac je osnovao dva preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom – Avliju u Bogatiću i Socijalnu sinergiju u Šapcu.

-Ta preduzeća su i iznikla iz toga što smo videli da neki korisnici imaju sposobnosti da rade i želeli smo da im pružimo šansu, te smo našli i način i model za to, tako da su oni sada naše kolege. Obroci za ručak nam svakog dana stižu iz „Avlije“, trudimo se da im na taj način razvijemo neke zdrave navike.

Dnevni boravak je i mesto gde se sklapaju prijateljstva. Zajedno slave
-Korisnici se kod nas upoznaju, a kasnije se viđaju, posećuju, izlaze u šetnje, na kafe. Divno je to videti. Mi negujemo međuljudske odnose, pored radionica mi u boravku imamo i izlete, proslavljamo rođendane, obeležavamo praznike. Imali smo korisnicu koja je kod nas proslavila 42. rođendan i tada je prvi put u životu duvala rođendanske svećice. Imamo zajedničke Badnje večeri, farbanja jaja za Uskrs..., navodi Andrijana Nikolić.