Foto: Privatna arhiva
Sećanje kolega na Miroslava Petrovića – Mikicu Pupka
Uspomene jače od svega
Muzički inovator, ljubitelj i kolekcionar gitara. Mnoge je uveo i proveo kroz muziku razvijajući i kod njih strast. Čist zvuk i umetnost kombinovanja
Miroslav Petrović, Mikica Pupak napustio je nedavno životnu scenu, a sećanja poznanika, prijatelja i kolega svedoče da je ostavio dubok trag u muzici grada. Uz talenat i posvećenost, ističu oni, imao je kolekcionarsku strast i specifičan odnos prema stvaralaštvu.
-Muziku je delio samo na kvalitetnu i nekvalitetnu. U svakoj je nalazio kvalitetnu muziku i onu lošu. Voleo je zabavnu muziku, ali je uživao recimo slušajući Šabana Bajramovića - seća se Dejan Krastavčević (Krale), sused i prijatelj Mikice Pupka
Gitara je bila njegov instrument, ali i mnogo više od toga. Svako je imao neki hobi, prizor za njegovo srce i oko bile su savremene gitare.
-Od šestedesetih do kasnih osamdesetih ne verujem da postoji brend, a da Mikica nije imao gitaru ili pojačalo. Bila je to njegova pasija. Imao je čuvene poluakustične gitare koje svira BB king, bio je jedan od svega nekoliko ljudi u Jugoslaviji koji su ih imali. Nije bio bez sedam, osam gitara u kući. Oduševljavao se kada stigne i s nama je delio tu radost. Govorio je: „Sine stigao komad, dođi da vidiš“ – dodaje Krale.
Vlada Maričić Miroslava, kao i većina pamti po kvalitetima ličnosti uz veliko poštovanje prema umešnosti koju je pokazivao u muzici. Svirali su zajedno u bendu „Zaokret“, sastavu koji je kombinovao različite vrste muzike. Karakterisan je kao džez rok bend, iako je imao blokove različitih pravaca.
-Mikica je stariji od mene i njegovo znanje me je unapredilo. Kod njega sam upoznao muziku Đino Vanelija, slušali smo Čik Koriju, a gitaru je svirao čisto, nije „brljao“, što je važno kada se kombinuju klavijature i gitara. Uzori su mu bili džez gitaristi. Imao je veliko znanje, istančan sluh i nepogrešivo je prepoznavao kada je neko istinski majstor, a kada nedostatke zamaskira nešto drugo – seća se Maričić.
„Zaokret“ nije dugo trajao, ali je zabeležio nastupe u beloj sali hotela „Sloboda“, u Baru 1983, a posebno se ističe kocert u današnjoj Gospodar Jevremovoj u leto 1982. godine. Bas je svirao Steva Popović, Mikica Petrović gitaru, električni klavir Vlada Maričić, bubnjeve Miša Teodorović, Danilo Ciganović saksofon, dok je pevao Zoran Jovanović.
-Vežbali smo u Domu omladine. Kako se bližio Dan mladosti štafeta je prolazila kroz Jugoslaviju. Jedna od stanica bio je i Šabac i noćila je u Domu omladine i obaveza je bila da je omladinci čuvaju tokom noći. Mi smo dobili ponudu da je čuvamo, a za uzvrat ćemo dobiti ozvučenje i binu za koncert u glavnoj ulici. Odmah smo pristali i na tom koncertu smo zvučali odlično. Veliku ulogu u uspehu imao je Mikica.
Uz bend Ana B, KUD Zorka, Epitah, Lokomotivu i Zaboravljene verovatno najvažnije mesto u muzičkoj biografiji Mikice Petrovića zauzimaju godine i nastupi u grupi „Cvaka Cvak“.„Cvaka Cvak“ je poznat van granica grada, jedan je od simbola muzike Šapca, aktivan nekoliko decenija, a Petrović je jedno desetleće bio deo postave u kojoj su još bili: Steva Popović, Igor Suvajdžić, Miodrag Gašić, Anđa Savić.
-Bio je pouzdan drug, vredan, odgovoran, duhovit, tačan čovek. Svirali smo u hotelima Sloboda, Sirmijum, Cer, nastupali i u Rumi. Imao je bogat i melodičan ton, ispred svih što se tiče opreme, odličan u ritmu, odličan solo izvođač, gitara je zvučala napredno kada je on svira. Umeo je da ponese i orkestar i publiku koja ga sluša. Bili smo prvi koji su uspeli da svirajući narodna veselja i izvornu narodnu muziku, ugradimo elemente od Anete Frenklin, Bijelog dugmeta, od poznatih američkih izvođača, Šade... – predstavlja nam bubnjar Miša Vešić (Veške) sećanje na prijatelja i saradnika.
Uticao je i na promene instrumenata kod nekih muzičara, kasnije poznatih baš kao izvođači na instrumentu nakon sugestije Miroslava Petrovića.
-Bio sam solo gitarista u orkestru KUD Zorka i Mikica mi je predložio da sviram bas. Prešao sam i od onda sviram bas do danas i poznat sam kao basista. Malo ljudi zna da je Mikica, fantastičan gitarista, bio i odličan pevač, specifičan glas, voleo je Luisa – dodaje Steva Popović.
Na kraju uvek ostaju godina rođenja, godina smrti i između crta koja je u stvari život. Tačka iza godine u kojoj je usledio fizički kraj, kroz dela postaje jedna od tri, dok je sećanja...
-Muziku je delio samo na kvalitetnu i nekvalitetnu. U svakoj je nalazio kvalitetnu muziku i onu lošu. Voleo je zabavnu muziku, ali je uživao recimo slušajući Šabana Bajramovića - seća se Dejan Krastavčević (Krale), sused i prijatelj Mikice Pupka
Gitara je bila njegov instrument, ali i mnogo više od toga. Svako je imao neki hobi, prizor za njegovo srce i oko bile su savremene gitare.
-Od šestedesetih do kasnih osamdesetih ne verujem da postoji brend, a da Mikica nije imao gitaru ili pojačalo. Bila je to njegova pasija. Imao je čuvene poluakustične gitare koje svira BB king, bio je jedan od svega nekoliko ljudi u Jugoslaviji koji su ih imali. Nije bio bez sedam, osam gitara u kući. Oduševljavao se kada stigne i s nama je delio tu radost. Govorio je: „Sine stigao komad, dođi da vidiš“ – dodaje Krale.
Vlada Maričić Miroslava, kao i većina pamti po kvalitetima ličnosti uz veliko poštovanje prema umešnosti koju je pokazivao u muzici. Svirali su zajedno u bendu „Zaokret“, sastavu koji je kombinovao različite vrste muzike. Karakterisan je kao džez rok bend, iako je imao blokove različitih pravaca.
-Mikica je stariji od mene i njegovo znanje me je unapredilo. Kod njega sam upoznao muziku Đino Vanelija, slušali smo Čik Koriju, a gitaru je svirao čisto, nije „brljao“, što je važno kada se kombinuju klavijature i gitara. Uzori su mu bili džez gitaristi. Imao je veliko znanje, istančan sluh i nepogrešivo je prepoznavao kada je neko istinski majstor, a kada nedostatke zamaskira nešto drugo – seća se Maričić.
„Zaokret“ nije dugo trajao, ali je zabeležio nastupe u beloj sali hotela „Sloboda“, u Baru 1983, a posebno se ističe kocert u današnjoj Gospodar Jevremovoj u leto 1982. godine. Bas je svirao Steva Popović, Mikica Petrović gitaru, električni klavir Vlada Maričić, bubnjeve Miša Teodorović, Danilo Ciganović saksofon, dok je pevao Zoran Jovanović.
-Vežbali smo u Domu omladine. Kako se bližio Dan mladosti štafeta je prolazila kroz Jugoslaviju. Jedna od stanica bio je i Šabac i noćila je u Domu omladine i obaveza je bila da je omladinci čuvaju tokom noći. Mi smo dobili ponudu da je čuvamo, a za uzvrat ćemo dobiti ozvučenje i binu za koncert u glavnoj ulici. Odmah smo pristali i na tom koncertu smo zvučali odlično. Veliku ulogu u uspehu imao je Mikica.
Uz bend Ana B, KUD Zorka, Epitah, Lokomotivu i Zaboravljene verovatno najvažnije mesto u muzičkoj biografiji Mikice Petrovića zauzimaju godine i nastupi u grupi „Cvaka Cvak“.„Cvaka Cvak“ je poznat van granica grada, jedan je od simbola muzike Šapca, aktivan nekoliko decenija, a Petrović je jedno desetleće bio deo postave u kojoj su još bili: Steva Popović, Igor Suvajdžić, Miodrag Gašić, Anđa Savić.
-Bio je pouzdan drug, vredan, odgovoran, duhovit, tačan čovek. Svirali smo u hotelima Sloboda, Sirmijum, Cer, nastupali i u Rumi. Imao je bogat i melodičan ton, ispred svih što se tiče opreme, odličan u ritmu, odličan solo izvođač, gitara je zvučala napredno kada je on svira. Umeo je da ponese i orkestar i publiku koja ga sluša. Bili smo prvi koji su uspeli da svirajući narodna veselja i izvornu narodnu muziku, ugradimo elemente od Anete Frenklin, Bijelog dugmeta, od poznatih američkih izvođača, Šade... – predstavlja nam bubnjar Miša Vešić (Veške) sećanje na prijatelja i saradnika.
Uticao je i na promene instrumenata kod nekih muzičara, kasnije poznatih baš kao izvođači na instrumentu nakon sugestije Miroslava Petrovića.
-Bio sam solo gitarista u orkestru KUD Zorka i Mikica mi je predložio da sviram bas. Prešao sam i od onda sviram bas do danas i poznat sam kao basista. Malo ljudi zna da je Mikica, fantastičan gitarista, bio i odličan pevač, specifičan glas, voleo je Luisa – dodaje Steva Popović.
Na kraju uvek ostaju godina rođenja, godina smrti i između crta koja je u stvari život. Tačka iza godine u kojoj je usledio fizički kraj, kroz dela postaje jedna od tri, dok je sećanja...
D. B.
Najnoviji broj
28. avgust 2025.
