Ljubav koju čuvaju generacije

Ljubav Dragana Ružića prema konjima datira od malih nogu, kada je sa roditeljima išao na konjičke trke. Ta ljubav prenosila se s generacije na generaciju, sa očeva na potomstvo. To nije samo porodično, već i obeležje tog kraja. U tradiciji Mačve je osećanje vezanosti za ove plemenite životinje, samo je ono menjalo svoje oblike i način manifestovanja.

Uzvraćena ljubav
-Pričali su mi deda i otac kako je to izgledalo kad su oni bili mladi. Trčalo se po mačvanskim ulicama, organizovane su trke na svadbama, išlo se i po snegu i po kiši, po blatnjavim putevima, ali je to bila tradicija. Tata je govorio da su oni tradicionalno na Božić svi izlazili sa konjima i organizovali po selima trke. To je bio običaj koji se negovao. Mi smo Božićnim trkama pokušali da sačuvamo taj običaj koji je i dan danas ostao i poznato je da smo u Bogatiću koliko god smo mogli održavali trke galopera u sulkama. To je jedini hipodrom u celom svetu gde galoper trči u sulkama, što je karakteristično za mačvanski kraj- objašnjava predsednik Konjičkog kluba „Mačvanin“ Ružić, treća generacija koja pronosi ljubav prema plemenitim stvorenjima.

Foto: Privatna arhiva

-Moja deca su već četvrta generacija koja to oseća i postižemo zaista zavidne rezultate na svim hipodromima. Imamo u vlasništvu tri konja, jedan trči aktivno i uspesi ne izostaju. Prvo smo kupili konje prvenstveno iz ljubavi, da ih držimo iz hobija. Ćerka i sin su to prihvatili, neguju ih, posvećeni su im, razumeju njihov specifičan način komunikacije. Volimo životinje i nama je najbitnije da konj i jahač lepo prođu kroz trku i sve se lepo završi, a samim tim, i kad pružamo toliku ljubav konjima, oni nam je vraćaju kroz rezultate i mi se radujemo zajedno sa njima- ističe Ružić.

Gen za trkačko nadmetanje i viteštvo se probudio, a ostalo je istorija koja se još piše.

Foto: Privatna arhiva

Ostaje zapisano
-Pokušali smo prvo da učestvujemo u tradicionalnim Božićnim trkama koje se održavaju u Bogatiću, pustili smo prvi put konja koji je pobedio i verovatno je to bio jedan motiv da nastavimo sa takmičenjem. Kasnije smo uvezli konje iz Irske i sa tom kobilom postigli najbolji rezultat u glavnom srpskom derbiju koji je postiglo grlo iz Mačve, bili smo drugi. To ostaje upisano u knjigama- ističe.
Prve galopske trke u Mačvi, priča, održane su u periodu između Prvog i Drugog svetskog rata na improvizovanom trkalištu. Pamti da su 1951. godine odgajivači i ljubitelji konjičkog sporta osnovali prvi konjički klub.

-Iste godine je taj konjički klub preseljen na lokaciju gde se danas nalazi hipodrom. Glavna i radna staza imaju zalivni sistem, sve je digitalizovano, tu je podzemni zalivni sistem za navodnjavanje veštačkom kišom. Hipodrom je dobio sva obeležja da mogu bezbedno da se održavaju trke i da treniraju konji. Godišnje, 35 do 55 grla smeštena su u štalama i u treningu na našem hipodormu u tom periodu se održi pet trkačkih dana i plus revijalna Božićna trka. Trka dana, glavna trka sezone je Pehar opštine Bogatić- priča Ružić.

Podseća da se tu tradicionalno trči od 1984. godine, te da trke u proseku prati 2.000 gledalaca, a Božićne znaju da okupe i do 5.000 gledalaca.

Foto: Privatna arhiva

Saradnja sa Bijeljinom
-Mislim da u opštini Bogatić nijedan sportski događaj ne može da okupi toliki broj publike kao što mogu konjičke trke. Samim tim, veza Mačvana i konja je na zavidnom nivou. Naši ljudi iz Bogatića idu po svim hipodromima u Srbiji, proteklih godina klub je visoko rangiran i nagrađivan od Konjičkog saveza, čak smo dobili i Zlatnu potkovicu emisije „Konji ponovo jure“. U saradnji sa Opštinom Bogatić intenzivno radimo na modernizaciji našeg hipodroma i popularizaciji konjičkog sporta u Mačvi.
Proteklog vikenda održan je peti trkački dan, čime je i završena sezona na hipodromu u Mačvi.

-Vrlo značajna saradnja sa Gradom Bijeljina, u okviru koje je održana njihova trka Konjički puk princ Đorđe. Gradonačelnik Bijeljine i njegovi pomoćnici su nam došli u goste i dodelili pehar. Uprkos lošem vremenu, došli su da uveličaju manifestaciju i žele saradnju sa nama, pošto imaju u planu izgradnju hipodroma u Bijeljini, tako da ćemo se povezati sa Republikom Srpskom i uspeti da ostvarimo saradnju u obostranom interesu svih ljubitelja i vlasnika konja- naglašava on.

U porodici Ružić, ljubav prema životinjama koje su po svemu posebne nešto je što oplemenjuje i rađa pozitivnu energiju iz dana u dan.

Foto: Privatna arhiva

Podrška za nove pobede
-Za nas kao porodicu konj je plemenita životinja, oseća ljubav i tu ljubav vraća kroz dobrotu i plemenitost koju iz sebe zrači. Vreme provedeno sa konjima i u dodiru sa njima čoveka opušta, čini mu zadovoljstvo i donosi život u harmoniji i miru- smatra dugogodišnji presednik „Mačvanina“.
Nije lako organizovati trke i to sa sobom nosi brojne izazove. Bezbednost je na prvom mestu, a sredstva su potrebna da bi sve proteklo u najboljem redu.

-Veliku podršku imamo od lokalne samouprave i Javnog komunalnog preduzeća „Bogatić“. Radimo volonterski, iz ljubavi i uvek težimo da svakog lepo dočekamo i ispratimo, što je vrlo zahtevan i odgovoran posao. Stoga nam i ovo priznanje Opštine mnogo znači i izuzetno smo im zahvalni na podršci koju nam pružaju i zahvaljujući kojoj možemo svakog da dočekamo i budemo primer kako biti dobar domaćin- podvlači.

Foto: Privatna arhiva

U planu su ulaganja u infrastrukturu, sređivanje počasne tribine, kao i želja da idu korak dalje i otvore školu jahanja, ali i časove jahanja u terapeutske svrhe. Ambicije su velike i korak po korak, veruju da će uspeti da ih realizuju.

-Čim vide da se domaćinski ophodimo i vladamo, onda nam se i javljaju ljudi koji to prepoznaju. Nedavno nam se javio čovek koji želi da bude dogodine sponzor jedne trke zato što se oduševio organizacijom trka. Na ta način pridobijamo i druge ljude i sponzore. Bez novca ne možete ništa. Od kako sam predsednik Konjičkog kluba redovno isplaćujemo nagrade dobitnicima, vrlo brzo po završetku trka. Mislim da je to zasluga lokalne samouprave koja ima sluha za naše potrebe- zaključuje Ružić.