Probudimo maštu u sebi

Koliko razumemo sebe i svet oko sebe, koliko smo selektivni u odnosu prema onome što svakodnevno biramo da slušamo, a koliko smo to u stanju da predočimo deci, samo su neka od pitanja koja je sebi postavila autorka knjige „Za čitanje i začikavanje“ Ana Isaković u procesu njenog nastajanja. Kroz pesme, zagonetke i igre rečima, odlučila je da približi deci i odraslima lepote detinjstva i kreativne igre. Najmlađi su dali svoj doprinos i njihovi odabrani radovi našli su se među koricama.

Deca kao inspiracija
-U kreiranju knjige učestvovali su i učenici OŠ „Janko Veselinović“ iz Crne Bare. Deca su dobila zadatke da oslikaju teme inspirisane pesmama iz knjige. Bilo je to divno iskustvo i za njih i za mene jer su sve sagledali kroz svoje oči i doživljaje. Sve je počelo kada je moja prijateljica Katarina Kulezić, koja je radila recenziju knjige, ponudila moje pesme školi u Crnoj Bari. Deca su to s oduševljenjem prihvatila- napominje autorka.

Foto: Privatna arhiva

Ideja se, kaže, rodila iz potrebe da u sebi probudimo dete koje smo nekada bili.

-Verujem da ćemo, kada oslušnemo ono što nam nedostaje, lakše razumeti našu decu. Inspiraciju sam pronalazila u sebi, u tome šta mi je bilo potrebno u detinjstvu i trudila sam se da kroz pesme i misli dočaram tu potrebu. Želela sam da kroz knjigu probudim maštu i igru kod mlađih i starijih čitalaca- ističe ona i dodaje da je rad na knjizi trajao oko dve godine.

-Pisanje pesama mi je bilo veliko zadovoljstvo. Pisala sam ih u hodu, beležila na telefonu, a na kraju sve prekucavala na pisaćoj mašini. Ta igra rečima i zvucima me podsećala na detinju radost i nesputanost- naglašava Isakovićeva.

Foto: Privatna arhiva

Zajedničko vreme
„Da se razumemo, knjiga koja je pred vama je poziv da se velika deca uozbilje i čuju male ljude. Dovitljive i vešte igre reči jednog detinje bogatog i razigranog duha su vas začikavale. U vreme kada se čovekov rad i stvaranje svode uglavnom na ono što je komercijalno i ono što mu pre svega može doneti opipljivu materijalnost, Ana daje sve od sebe da vas, kao čitaoce knjige, dobro isprovocira da porazmislite o važnim temama. Ona ne bira svog čitaoca. Ostavlja čitaocu da izabere ovu igru“, poručuje master profesor književnosti Katarina Kulezić u recenziji knjige.

Iako je prvenstveno pisana za decu, autorka knjige veruje da će u njoj uživati i odrasli.

-Pored pesama, tu su zagonetke i brzalice, što knjigu čini zabavnom za sve generacije. Zamislila sam je kao sredstvo za zajedničko vreme roditelja i dece- umesto ekrana, knjiga može postati način da se povežemo kroz igru. Danas su deca sve više zaokupirana tehnologijom, što menja njihov način igre. Verujem da je moje detinjstvo bilo jednostavnije i bezbrižnije, jer sam odrasla na selu. Moj sin je, s druge strane, odrastao u gradu, i iako tehnologija ima svoje prednosti, smatram da bi deca trebalo da imaju slobodu izbora i svesno biraju sadržaje koje prate. Knjiga je, na neki način, moj pokušaj da podstaknem decu na razmišljanje i na to da biraju ono što im može pomoći da se razvijaju- objašnjava ona.

Foto: Privatna arhiva

Spoznati sebe
Ana Isaković rođena je u Loznici, 1. marta 1986. godine. Majka je tinejdžera Vuka i supruga Darka Isakovića, koji joj je velika podrška i zahvaljujući njegovom razumevanju, mogla je da se posveti ovoj knjizi. Kroz zagonetke i misli želi da podstakne decu da razmišljaju svojom glavom. Nažalost, često nismo svesni šta čujemo i usvajamo svakodnevno, i zato želi da čitaoci ove knjige sami sebi postave ta pitanja na kraju dana i tumače svet oko sebe.

-Pitanje je koliko se jedni sa drugima razumemo i koliko pokušavamo jedni druge da razumemo. Odatle je negde polazna tačka da sam, prva ja kao majka tinejdžera, sebi pokušala da sudim, to me na neki način probudilo i podstaklo da napišem knjigu. Jer, to negde budi i svesnost i o sebi i spoznaju i koliko ćemo pomoći i našoj deci da spoznaju sebe. I ne samo deci, nego svima nama. Retko ko od nas odraslih i dece se zapita šta je to čuo u toku dana, a kamoli da to protumači. Onda im mi dođemo kao neke sudije za prekršaje, a u stvari i mi prvi sebi ne sudimo dovoljno u tom smislu i tu dolazi do nesporazuma- podvlači Ana Isaković.

„Kada ste pročitali pesme, igrali zagonetkama i brzalicama, porazmislili o mislima na kraju Anine prve knjige, ostaje vam samo jedno- da dorastete do onog deteta u sebi. Sve je moguće. Potrebno je samo malo vere“, zaključuje recenzentkinja Katarina Kulezić.