Tihi profesionalac

Dejan Stanimirović Toza, muzičar čiji je nenametljivi duh ostavio dubok trag u šabačkoj muzičkoj sceni, bio je jedan od onih ljudi čiji je talenat oblikovao zvuk i duh vremena. Članovi benda „Horizont“, sa kojima je Toza delio scenu i životne trenutke, govore o njemu s neizmernim poštovanjem, sećajući se njegove muzičke genijalnosti, dobrote i skromnosti.

Početak muzičkog puta
Toza je bio deo prve postave „Horizonta“, benda koji je nastao početkom osamdesetih, kada je grupa mladih entuzijasta iz Šapca pokušavala da stvori nešto autentično. U početku, bend se zvao „Srčani udar“, ali je nakon promena u sastavu, na Krokinu inicijativu, dobio novo ime- „Horizont“, simbolički, sa idejom da gledaju dalje i šire od svakodnevnog. Kada su promenili ime, u bend su došli Rajko i Toza.

Foto: Privatna arhiva

-Znao sam Tozu iz srednje škole, gde smo se već družili. On je ranije svirao u bendu „Suvi led“, pa sam ga pozvao da nam se pridruži- priseća se pevač Rajko Kovačević.

Izvornu postavu benda činili su: Dejan Stojanović Kroka (bubnjar), Zoran Vesić Vesa (gitara), Boško Suvajdžić (bas gitara), Rajko Kovačević (pevač), Tomica Rakić (gitara), Dejan Stanimirović Toza (klavijaturista).

Foto: Privatna arhiva

Toza je bio redak rok klavijaturista kada takvih nije bilo mnogo na šabačkoj sceni.

-Njegov stil sviranja je bio specifičan- precizan, nenametljiv, savršeno uklopljen u zvuk benda. Retko je hteo da se eksponira kao solista, jer je uvek svirao u funkciji muzike- ističe Dejan Stojanović Kroka, govoreći sa setom o Tozi kao nadarenom, mirnom čoveku i dobrom drugaru.

Muzička virtuoznost i život izvan muzike
Upijao je znanje, rastao u ozbiljnog i iskusnog muzičara na koga je bend uvek mogao da se osloni. Kao jedini muzički obrazovan član, sa završenom nižom i srednjom muzičkom školom, Toza je uneo strukturu u rad benda. „Davao je značajan pečat našim autorskim pesmama, kreirajući harmonije i rešavajući muzičke dileme. Zato ga je Boško Suvajdžić s razlogom nazvao „čovekom harmonije“. Apsolutni sluhista, dodaje.

Foto: Privatna arhiva

Iako je svoj život posvetio muzici, Toza je bio izuzetno skroman i porodičan čovek. Izuzetno veliki profesionalac, miran, tih, povučen, ali ne i čovek bez emocija. U Radio Šapcu bio je angažovan kao ton- majstor. Njegova posvećenost i profesionalizam bili su primer svima koji su s njim radili.
Radio je i spotove, strpljivo pregledao obimni materijal da bi ih montirao, a jedan je emitovan u udarnom terminu na RTS-u zahvaljujući Žiki Šarenici koji ga je video i oduševio mu se prilikom jedne posete Šapcu.

Iako ateista, Toza je bio duboko dirnut posetom Hilandaru, gde je boravio kod monaha Nikolaja (Gorana Popovića), nekadašnjeg prijatelja i bubnjara benda.

-Ta poseta je bila snažno iskustvo za njega. Ljudi različitih vera ostaju bez daha pred tim svetim mestom, a Toza nije bio izuzetak- priča Zoran Vesić Vesa, prisećajući se da je Toza posao kamermana na
Televiziji Šabac napustio nekoliko meseci pre stradanja Sretana, Bore, Amidže i Dejana na Baniji.

„Horizont“ je 1984. godine, neposredno pred odlazak trojice članova benda u vojsku, održao jedan od najboljih koncerata u Šapcu, svirajući isključivo autorske pesme. „Bili smo mladi momci od 17-18 godina, a već smo imali kompletan repertoar pesama“, priseća se Dejan. Iako je kasnije deo članova benda prešao na svirke narodne muzike, Toza je ostao veran roku, dosledan sebi, negujući svoj stil i odbijajući da se prilagođava trendovima.

Foto: Privatna arhiva

Sećanje na pravog umetnika
Njegovi prijatelji i članovi benda i danas ga se sećaju kao nenametljivog, tihog i izuzetno dobrog čoveka.

-Bio je nenadmašan muzičar i prijatelj. Čovek bez afera, uvek smiren i miran, a ipak pun emocija i životne dubine- kaže Rajko.

Setio se kada se Tozi jednom prilikom u mladosti dopala jedna devojka i kako mu je na pitanje da li su jedno za drugo Rajko odgovorio: „Vi ste rođeni jedno za drugo. Zajedno, siti biste se naćutali“, sa osmehom kaže on, podsećajući da je Toza pola godine proveo u Australiji, ali i odlazio na trke formule 1 za pamćenje, a na pitanje kako je bilo uvek kratko odgovarao sa „Lepo“, zadržavajući skromnost i u držanju i ponašanju i ne želeći da suvišnim rečima daje sebi na značaju u bilo kom smislu.

Supruga Nataša, ćerka Kristina i sin Nemanja, ostali su njegov najdublji trag, dok se njegova muzika i danas pamti kao jedna od najsvetlijih tačaka šabačke rok scene. Dejan Stanimirović Toza ostaće upamćen kao pravi muzički umetnik, čija dela nastavljaju da žive kroz sećanja i zvuke koje je ostavio za sobom.