Kako sačuvati sobne biljke a kako one na otvorenom
Nega i zaštita cveća i ukrasnih biljaka u toku zimskog perioda
Manje sunčeve svetlosti, manje vode
Izazov naročito za ljubitelje saksijskog cveća je kako da ga sačuvaju tokom zimskog perioda. Mnogo je saveta i preporuka koji se uglavnom svode na nekoliko osnovnih pravila: ne zalivati previše i sačekati sa prihranom do proleća.
Za sobne biljke preporučuje se da nisu blizu grejnih tela i da se zna vrsta biljke kako bi se adekvatno postavila u određeni deo prostorije npr. u osunčani ili zatamljeni deo.
Foto: "Glas Podrinja"
Zalivanje i prihrana cveća zimi se primenjuje različito u zavisnosti od vrste biljke.
- Zalivanje sobnih biljaka se preporučuje jednom sedmično sa odstajalom vodom, pri čemu se naročito obraća pažnja da se u saksijskoj tacni ne zadržava voda. Sobne biljke koje vole toplotu od 18 do 20 stepeni kao što su fikus, difenbahija, drecena, palme, treba orošavati 3 do 4 puta u jutarnjim časovima pri čemu se prethodno listovi obrišu vlažnom krpom. Vrste kao što su oleanderi, hrizanteme koje podnose nižu temperaturu i do 5 stepeni zalivaju se u mesec dana jednom pri čemu se prati stepen vlage zemlje u saksiji. Preporuka za zalivanje kaktusa je jednom na 15 dana pri čemu se preporučuje da se drže blizu prozora jer vole svetlost. Prihranu preporučujemo samo za afričke ljubičice i hoje (isusov venac) - objašnjava Slavica Radanović, diplomirani inženjer hortikulture.
Foto: "Glas Podrinja"
- U ovo vreme kad se završava vegetacija, 90 odsto biljaka ne treba zalivati ili jako malo. Ako smo neku biljku u kućnoj varijanti leti zalivali jednom nedeljno, sada bi trebalo samo jednom mesečno. Slobodno pustite da se zemlja skoro odvoji od saksije, ništa joj neće biti. Sad se najveće greške i dešavaju zbog previše zalivanja jer biljka ne može da „popije“ toliko vode. Saksije ne držati u blizini grejnog tela i ne prihranjivati do marta meseca, tad ona treba da buja i da se razvija, u ovom periodu miruje. To što je u stanu toplo, toplo je nama, biljke nemaju dukserice, i to je njima prirodna temperatura. Trava i biljke koje su napolju, višegodišnje, oko njih možete staviti neki od preparata za prihranu, naročito kad padne sneg. Kako se on bude topio, tako će i vitamini iz preparata ulaziti u zemlju. Kao i u kulinarstvu, i u cvećarstvu postoje male tajne. Recimo, bilo koji čaj kad se ohladi može da služi kao sredstvo za zalivanje. Mleko takođe, umešati u grudvicu zemlje i staviti u saksiju, kalcijum iz mleka će polako ulaziti u biljku. Ne bacajte prvu vodu kad kuvate pasulj, odlična je za biljke – navodi Milorad Đukanović, vlasnik cvećare.
Foto: "Glas Podrinja"
Nega biljaka na otvorenom u dvorištima, baštama -Preporuka za zaštitu mladih i nejakih biljaka je da se oko njih postavi malč od borove kore koji ujedno ima i estetsku ulogu u sloju do 5 cm. Takođe može da se postavi slama, piljevina ili sakupljen lep list i da se postavi što bliže do same biljke jer se na takav način biljka štiti od niske temperature pri čemu održava određenu količinu vlage. Nadzemni deo biljaka uvezati, preporučuje se deblja folija ili agrotekstil platno ili juteno platno. Razlog povezivanja je da se zaštiti biljka od lomljenja mladih grana u slučaju snežnih padavina, i da ne dođe do izmrzavanja grana ako nema snežnih padavina. Preporuka je da se mlade dekorativne biljke ili sadnice u zimskom periodu sačuvaju na ovakav način i zbog samog zdravlja i estetske vrednosti samih biljaka - navodi Radanović.
Foto: "Glas Podrinja"
Čim prođe bojazan od niskih temperatura treba razgrnuti malč, pokupiti list ili slamu, skinuti foliju da bi biljke mogle nastaviti sa daljim razvojem bez oštećenja. Preporuka za travnate površine je da se u toku zimskog perioda ne gaze, i da se sa njega na vreme odstrane sakupljeni list i drugi biljni ostaci.
Foto: "Glas Podrinja"
