Branko Kalajdžić

Šapčani su se na Donjošorskom groblju oprostili od jednog od poslednjih fudbalera iz mladog tima Mačve s početka šestdesetih godina, jednog od najtalentovanijih timova u klupskoj istoriji, koji je pobeđivao Zvezda, Partizan, Vojvodinu... Uz Kalajdžića, u njoj su bili: Antonijević, Vladisavljević, Stanišić, Miličić, Pantelić, Jović, Šerbula, R. Kostić, B. Babić, B. Janković, M. Simić, Teodorović i dr, predvođeni trenerom Ćelom Vilotićem. Kada su bili na pragu prvog tima, dogodio se nesporazum na relaciji trener – igrači. Uprava Mačve stala je na stranu trenera Save Stefanovića, te su svi osim: Pantelića, Miličića i Kostića, prešli u šabački Radnički. Kalaj je u Radničkom okončao karijeru krajem šestdesetih godina.

Kalajdžić je bio krhke građe, ali velikog talenta, odličan tehničar s velikim osećajem za igru. Po završetku Ekonomske škole, Branko se zaposlio u ATP „Sedmi jul“, odakle prelazi u knjigovodstvo udruženja „Zanatlija“.. Sebe je najduže pronašao u privatnom biznisu, najpre u pekarstvu, a potom proizvodnji plastičnih proizvoda. Kao uspešan privrednik biran je u različite organe strukovnih organizacija. Nekoliko godina bio je i predsednik FK „Mačva“.

Podmukla bolest ga je vezala za postelju. Povremeno se u svojoj Pop Lukinoj družio s drugarima iz mladosti, provodeći vreme u ugostiteljskom objektu „Kod Steve Zeca“. Poslednje mesece proveo je u domu, uz suprugu Ružicu s kojom je bio u braku više od pola veka. Iza sebe je ostavio i sina Jovana i ćerku Katarinu.