Kraj kalendarske godine prilika je za sumiranje utisaka, osvrt na ostvarene i realizovane aktivnosti, ali i prilika za ideje, planove za naredne. Gradske ustanove kulture u Šapcu tokom 2024. zabeležile su niz aktivnosti i programa za sve generacije. O utiscima i planovima čelni ljudi osvih ustanova govore za novogodišnje izdanje Glasa Podrinja.
Biblioteka šabačka: Jelena Podgorac Jovanović Biblioteka šabačka i njenih 177 godina je iznad svega, postojala je pre, i ostaće kao lučonoša posle svih nas. Svi mi, samo smo trenutak u večitoj želji i misiji naših prethodnika da knjiga bude potreba što većeg broja Šapčana.
Jelena Podgorac Jovanović, Foto: "Glas Podrinja"
Biblioteke imaju ključnu ulogu u formiranju, prenošenju i očuvanju ličnog i kolektivnog identiteta. O značaju pisane reči i biblioteka u antičkom svetu, najbolje svedoči jedan spis starogrčkog istoričara Diodora Sicilijanca koji opisuje biblioteku u grčkom gradu Tebi. Iznad vrata biblioteke stajao je natpis: Mesto za isceljenje duše. Danas biblioteke nisu samo mesta zadovoljavanja kulturnih i informacionih, već i obrazovnih i socijalnih potreba, one su agore i forumi, novi prostor interakcije i diskursa unutar zajednice, mesta gde se fizički i digitalni svetovi preklapaju. Kultura nije samo skup normi, običaja ili umetničkih dostignuća, već složeni i dinamični sistem koji obuhvata celokupno iskustvo ljudskog života i njegov odnos prema svetu. Kultura je univerzum sama po sebi – složeni splet ideja, verovanja, vrednosti, jezika i simbola koji oblikuju način na koji ljudi razumeju sebe, jedni druge i svet oko sebe. Kultura je način na koji ljudi organizuju svoj život, daju smisao iskustvima i prenose znanje kroz generacije. U tom smislu, kultura nije samo osobenost pojedinca ili zajednice, već univerzalna dimenzija ljudskog postojanja. Poštovanje kulture znači poštovanje života u njegovoj punini, jer kultura nije samo sporedna aktivnost u ljudskom postojanju, već je suštinski deo onoga što nas čini ljudima. Kultura je izraz našeg stvaralačkog duha, nosilac naših sećanja i identiteta, put ka razumevanju i saradnji među različitim zajednicama, kao i odraz naših etičkih vrednosti. Ona oblikuje naše poimanje sveta i života, a poštovati kulturu znači ceniti i uvažavati taj sveobuhvatni i bogati ljudski izraz. Poštovanjem kulture, mi poštujemo suštinu ljudskog postojanja, njegovu raznolikost, kreativnost i težnju za smislom. Nepoštovanje kulturnih institucija vodi ka stagnaciji, jer društvo prestaje da neguje kreativnost, inovativnost i intelektualni razvoj. Društva koja ne ulažu u kulturu i obrazovanje postaju plodno tlo za populizam, demagogiju i radikalizam, jer kulturni vakuum često popunjavaju destruktivne ideologije. Odsustvo kritičkog promišljanja i kreativne samorefleksije vodi društvo ka unazađivanju, jer se gubi sposobnost za prilagođavanje promenama i izazovima savremenog sveta.
Nepoštovanje kulture vodi sigurnom sunovratu društva, jer kultura nije samo zbir umetničkih dela ili narodnih običaja, već temeljna snaga koja oblikuje moralne vrednosti, identitet i društvene norme. Društvo koje ne poštuje sopstvenu kulturu gubi svoju koheziju, moralni kompas i sposobnost da prenosi svoja iskustva i znanje budućim generacijama. Samo kroz poštovanje i očuvanje kulturnih vrednosti moguće je graditi stabilno, solidarno i napredno društvo, koje neguje svoje korene, a istovremeno je otvoreno za razvoj i inovacije.
Znanje, kao jedan od izvora društvene moći je prava snaga bibliotekarstva. Stručni, posvećeni tim Biblioteke šabačke je temelj i oslonac uspešnog rada Ustanove. Profesionalnost, entuzijazam, kreativnost su odrednice bibliotečkih uposlenika, a osmeh, ljubaznost, topla reč je ono što čitaoce, pored sjajnog fonda iznova vraća u našu kuću. Bibliotekari su tu da u vremenima krize Biblioteka bude mesto susreta, razgovora, čitalačkih zadovoljstava i otkrića, a dobre i pametne knjige prepoznate kao najpouzdanije tačke oslonca u nesigurnim vremenima i kao podsticaji da oblikujemo bolje prilike. Jer, dobra vremena se ne dešavaju, sami ih stvaramo.
Biti bibliotekar znači tragati, istraživati, deliti, živeti svoju profesiju, biti na mestu u koje dolaze oni koji pokreću svet. Biti bibliotekar znači svedočiti neverovatnoj sposobnosti ljudskog uma da kroz pisanu reč stvori lepotu, svakodnevno otvarati kapije budućnosti i prošlosti, biti u pletivu među javom i međ snom, iz ljubavi biti čuvar riznice znanja, čuvar beskrajnih polica večnog sećanja i neiscrpne mašte. Ne stajemo kada smo umorni, već kada posao završimo, šta mislimo, to postanemo, kako osećamo, tako privlačimo, šta zamišljamo, to stvorimo.
Iako će se na kalendaru promeniti godina, najvažnije je da se promenimo mi sami, da budemo u svakoj svojoj misli, nameri i koraku Ljudi. Pamtiću godinu koja odlazi po dobrim ljudima, lepim rečima, solidarnosti, želji da se čine dobre stvari, pamtiću je po dobrom koje smo činili ne s namerom da nam se dobro vrati, već, jednostavno, zbog intrinsične vrednosti Dobrog. Vrednosti ne nastaju na prirodan način i po prirodnoj nužnosti, već slobodnom odlukom u vremenu i kroz vreme, važno je da se instrumenti njihove artikulacije, kao uslov njihove stvarnosti, brane i čuvaju – uspostavljenim očekivanjima, normama, običajima, zakonima, ali i uverenjima, nadama, ambicijama, hrabrošću, istrajnošću i strpljenjem, zato što je kultura jedino preterivanje koje ne škodi.
Kulturni centar Šabac: Uroš Lukić Godina koja je za nama bila je izuzetno dinamična i uspešna za Kulturni centar Šabac. Organizovali smo niz značajnih manifestacija, među kojima bih izdvojio otvaranje skulpture Gorana Čpajaka, veliki broj samostalnih izložbi jako referentnih umetnika u galeriji, URM, LKZP u okviru rezidencijalnog programa, jubilarnu 30. izložbu akvarela..
Uroš Lukić, Foto: "Glas Podrinja"
Za narednu godinu planiramo da dodatno unapredimo kulturnu ponudu našeg grada. Fokusiraćemo se na podršku mladim umetnicima kroz rezidencijalne programe, kao i na saradnju sa ustanovama kulture širom zemlje. U planu su i novi festivali, izložbe i koncerti koji će obogatiti kulturni život grada Šapca.
Posebno sam ponosan na naš tim koji je svojom posvećenošću doprineo realizaciji svih projekata. Verujem da će 2025. godina biti još uspešnija, sa još više prilika za promociju umetnosti i kulture u Šapcu.
Sugrađanima želim srećnu i uspešnu 2025. godinu!
Dom kulture Prnjavor: Mario Maksimović Tokom 2024. godine, naša ustanova nastavila je da obogaćuje kulturni život zajednice kroz raznovrsne aktivnosti i sadržaje, osnažujući kulturnu scenu našeg kraja. Folklorni ansambl je ponosno čuvao i promovisao naše bogato kulturno nasleđe, realizujući brojne nastupe kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Posebno ističemo priznanje koje je naš prvi izvođački ansambl dobio – Zlatnu plaketu na 24. Smotri republičkih ansambala, u organizaciji Centralnog saveza amatera u kulturi Srbije. Takođe, imali smo čast da ugostimo inostrane grupe iz Perua, Bolivije i profesionalni ansambl iz Rusije, čime smo dodatno osnažili međunarodnu kulturnu povezanost.
Mario Maksimović, Foto: "Glas Podrinja"
Amatersko pozorište obogatilo je kulturnu scenu našeg mesta premijerom nove predstave, koja je naišla na sjajane reakcije kod publike. Naši talentovani amateri imali su priliku da svoja umeća prikažu širom Srbije i Republike Srpske, dok smo kroz organizaciju Amaterskog pozorišnog festivala omogućili publici da uživa u sedam vrhunskih predstava. Ovaj festival je takođe bio prilika za uspostavljanje novih saradnji sa pozorištima iz Srbije, čime smo dodatno osnažili naš kulturni potencijal.
Veliki uspeh postigli smo i organizacijom četvrtih po redu „Miholjskih susreta sela u Mačvi“, sada već tradicionalne manifestacije, koja je okupila oko 300 učesnika i predstavila bogat i raznovrstan program posvećen očuvanju seoske tradicije i običaja.
Likovna kolonija nastavila je da inspiriše umetnike različitih profila, pružajući im prostor za razmenu ideja i stvaranje unikatnih dela. Kombinacija mladih talenata i iskusnih umetnika ponovo je dala značajan doprinos našem fondu umetničkih dela, čime smo dodatno obogatili umetničku ponudu naše ustanove.
Sve ove aktivnosti, kao i organizacija književnih večeri, izložbi, koncerata, doprinele su jačanju zajednice, promociji kulture i očuvanju tradicije. Naša ustanova ostaje posvećena razvoju i unapređenju kulturnog života u našem kraju.
U 2025. godini planiramo da nastavimo sa održavanjem postojećih programa, ali i da ih unapredimo kroz inovativne projekte, kroz organizaciju koncerata klasične muzike a već sada možemo da najavimo i gostovanje ansmabla iz Kolumbije. Naš cilj ostaje isti, a to je očuvanje, negovanje i promocija kulture i umetnosti, kako u našem kraju i našoj zemlji, tako i u inostranstvu.
Narodni muzej Šabac: Mirjana Perić Narodni muzej Šabac u 2024. obeležio je značajan jubilej, devedeset godina od osnivanja prve zbirke. Formiranje kolekcija - evidentiranje i čuvanje materijalne kulturne baštine, kao i njegovo izlaganje i interpretiranje, predstavlja osnovnu delatnost muzeja kao ustanove kulture, te je ovo bila godina u kojoj smo slavili umetnost, istoriju i godina u kojoj je Narodni muzej Šabac bio mesto susreta ideja i kreativnosti.
Mirjana Perić, Foto: "Glas Podrinja"
Dok sumiramo utiske ispunjeni smo osećajem ponosa i zahvalnosti prema svima onima koji su doprineli da Muzej traje devet decenija, ali i našim sugrađanima. Naša galerija bila je domaćin značjanim i vrednim izložbama, promocijama knjiga i drugim aktivnostima.
Svakako naša najznačajnija izložba u 2024. bio je 67. okotobarski salon, kao najstarija likovna smotra u Srbiji koja decenijama okuplja eminentne umetnike i stvaraoce.
Postavka „Trag neočekivanog”, koja je predstavila radove umetnika poput Sergeja Aparina, Željka Đurovića, Katarine Zarić i Dejana Ulardžića, donela je duh fantastike u Šabac. Njihova dela bila su inspiracija za duboko promišljanje o umetnosti i njenom mestu u savremenom društvu. Posebno značajna bila je izložba „Nadežda i savremenici”, koja nas je podsetila na veličinu naše kulturne baštine i umetničkih dostignuća čuvene srpske slikarke Nadežde Petrović. Postavka je povezala prošlost i sadašnjost kroz dela koja retko imamo priliku da vidimo, te nam je bilo veliko zadovoljstvo što smo organizovali postavku u okviru manifestacije „Vinaverov svet 2024“.
Godinu smo obeležili i značajnim jubilejima, 90 godina od rođenja slikara Milića Stankovića (Milića od Mačve). Njegovo stvaralaštvo i zaostavština i dalje su inspiracija za umetnike, te je promocija mnografije bila trenutak da se ponovo osvrnemo na njegov izuzetan doprinos umetnosti. Jedan od trenutaka koji je posebno privukao pažnju javnosti bilo je predavanje o Jevremovom Šapcu. Podsetili smo se bogate istorije našeg grada i uloge koju je imao kao kulturni i društveni centar. Ti trenuci, kada istorija oživi kroz reči i priče, neprocenjivi su za sve nas.
Naša posvećenost bila je u svemu što smo radili – od postavki do edukativnih programa. Tim muzeja se trudio da svaki događaj bude poseban. Zahvalna sam svojim saradnicima na njihovoj predanosti, jer Muzej nije samo zdanje, on je veza između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.
S ponosom zatvaramo ovu godinu i s entuzijazmom ulazimo u novu. Pred nama je još mnogo izazova, ali i prilika da nastavimo da rastemo i stvaramo zajedno. Hvala sugrađanima koji su deo naše priče. Radujemo se svemu što ćemo zajedno ostvariti u godini pred nama.
Srećna Nova godina!
Međuopštinski istorijski arhiv Šabac: Svetlana Stanković Tokom 2024. godine Međuopštinski istorijski arhiv Šabac rekonstruisan, kako spoljašnji deo objekta, tako i unutrašnji. Lokalna samouprava na čelu da gradonačelnikom dr Aleksandrom Pajićem, kao i resorno Ministarstvo prepoznali su značaj Arhiva kao ustanove, ali i objekta nekadašnje prve bolnice, te je zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i Gradu Šapcu zdanje je dobilo novo ruho. I ne samo objekat, već i dvorišta. Moram da napomenem da je nakon radova zgrada, a psoebno galerijski prostor uređen za različite programe i sadržaje. Tehnički i prostorno smo opremljeni za narednu godinu, a imamo i nove mlade ljude koji uz iskusne zaposlene rade na čuvanju kulturne baštine. Nadamo se da će u narednoj godini naš tim biti još bogatiji za nove mlade snage. Realizovali smo i dve značajne izložbe, jednu za Dan grada, a drugu povodom oslobođenja Šapca u Prvom svetskom ratu. Mislim da su bile zaista vredne, posećene. Planiramo da nastavimo u narednoj godini sa sličnim aktivnostima.
Svetlana Stanković, Foto: "Glas Podrinja"
Sve planirano smo realizovali, s obzirom na to da je primarna delatnost Arhiva čuvanje i obrada arhivske građe. U procesu smo digitalicazije koji je veoma složen i dugotrajan. Uz svakodnevne aktivnosti bili smo deo različitih manifestacija koje je Grad organizovao ili podržao. Arhiv je bio deo „Vinaverovog sveta 2024“, a ideja je da tokom godine realizujemo minimum jednu gostujuću izložbu u našoj galeriji.
Postoji inicijativa da postavka Arhiva Jugoslavije o stradanju naših predaka i vojnika u našoj ustanovi kulture. Smatram da je to postavka vredna pažnje, te da bi izazvala interesovanje javnosti i građana. Kada je reč o planovima, 2025. je 160 godina od otvaranja prve okružne bolnice u Šapcu. Verujem da ćemo na prigodan način obeležiti ovaj datum, jer to zdanje je kuća naše ustanove. Očekujemo dolazak ministra zdravlja i kulture kako bismo im predstavili istorijat bolnice, zdanja, ali i Arhiva kroz istoriju.
Sa zadovoljstvom mogu da kažem da će naša ustanova u oktobru biti domaćin velikom skupu Arhivističkog društva po prvi put od osnivanja 1957. godine. Ugostićemo oko 180 arhivista iz različitih delova zemlje, ali regiona.
Nadam se da ćemo planove realizovati, te da će 2025. godina biti još uspešnija za Arhiv. Planovi su tu, a na nama je da to i ostvarimo.
Sugrađanima želim srećne novogodišnje i božićne praznike. Želim da praznike provedu u miru, ljubavi sa svojim porodicama i najbližima.
Šabačko pozorište: v.d. direktora Aleksandra Delić Ovogodišnju sezonu u Šabačkom pozorištu obeležio je važan jubilej, 30 godina od prvog izvođenja „Ćelave pevačice“, našeg poznatog reditelja Nikite Milivojevića. Trideset godina nakon premijere Nikita je sa ansamblom oživeo najdugovečniju predstavu sa našeg repertoara. Predano su radili povodm jublijeja i mislim da je to publika osetila. Moram da naglasim da se predstava igra svakog meseca i da privlači veliku pažnju gledalaca. Pozorište apsurda po kom je Jonsko poznat Milivojević je maestralno preneo na scenu. Narednog proleća nastavljamo saradnju sa Nikitom, te će u Šabačkom pozorištu biti premijerno izvedena nova predstava. Verujemo da će to biti događaj godine u našem teatru.
Aleksandra Delić, Foto: "Glas Podrinja"
U godini koja je na izmaku imali smo dve premijere: „Lari Tomson, tragedija jedne mladosti“ urađena prema tekstu našeg Šapčanina Dušana Kovačevića u režiji Stevana Bodrože i „Marko Kraljević, drugi put među Srbijam“, prema tekstu Radoja Domanovića u režiji Mie Knežević. Publika je veoma dobro prihvatila ove predstave, te se nadam da ćemo i u 2025. imati priliku da budu izvedene kako u Srbiji, tako i u regionu.
Kako je decembar u znaku predstojećih praznika, tako smo odlučili da najmlađe obradujemo novogodišnjom predstavom „Novogodišnja zbunorama“. Možemo se pohvaliti da je ona domaća produkcija, te da je režiju potpisuje naš glumac Slobodan Petranović Šarac, dok je autor teksta, takođe Šapčanin Đorđe Petrović. Kostime i scenografiju uradila je profesorka Dragana Mališić Škole primenjenih umetnosti sa učenicima. Koristili smo fundus Šabačkog pozorišta, a posebno nas raduje veliko interesovanje dece. To nas je navelo da razmišljamo da u 2025. godini decembar bude posvećen najmlađima i predstavama za decu. Želimo da gradimo vernu publiku koja će rado dolaziti u pozorište. Verujemo da je ovo dobar način, te ćemo na ovome raditi tokom godine, a posebno u decembru.
Nadamo se da ćemo ostvariti sve planove, te pozivamo sve sugrađane da dođu u Pozorište.
Jelena Podgorac Jovanović, Foto: "Glas Podrinja"
Uroš Lukić, Foto: "Glas Podrinja"
Mario Maksimović, Foto: "Glas Podrinja"
Mirjana Perić, Foto: "Glas Podrinja"
Svetlana Stanković, Foto: "Glas Podrinja"
Aleksandra Delić, Foto: "Glas Podrinja"
