Iz mačvanskog rečnika: Priče koje govore reči (8. deo)

Autori knjige „Vake se reči govoru u Mačvi“ Miomir Filipović Fića i Dragan M. Avrić pobrinuli su se da, idući od kuće do kuće, zabeleže sve reči i izraze kojima su se Mačvani služili, a i danas ih stariji koriste i prenose s kolena na koleno, doprinoseći tako bogatstvu i raznolikosti jezika. Sve one našle su svoje mesto u drugom, dopunjenom i prerađenom izdanju. Trudimo se da vam iz broja u broj predstavimo izbor nekih od njih, verujući da ćete neke prepoznati, ali i neke nove naučiti, pa da se u razgovoru sa starim Mačvanima ne iznenadite kad ih upotrebe. Svakako, obogatićete svoje znanje i verujemo da će vam biti zanimljive. Na ovom jezičkom putovanju kroz Mačvu stigli smo do reči na slovo „ž“.

žvala 1. deo oglavine za konje, negde đem, odnosno metalna jednodelna ili višedelna poluga koja se stavlja konju u čeljusti i koja služi za upravljanje konjem tako što se za njene krajeve vezuju kajasevi ili uzde. v. dizgini, v. đem, v. oglavina. 2. obolenje sluzokože ili izrasline u uglu usana, od toga: pogr. žvalonja, žvalavko- čovek koji ima žvale, prljavac.

ždrumiti čekati bez veze, u nedogled. v. čečati, v. džedžati, v. dreždati.

ženskara izraz za devojčicu ili mlađu žensku osobu koji se često koristi u šali ali i blagom nezadovoljstvu. Imam već dve ženskare a onomad mi se rodila i treća! U mojoj učionici su samo dva dečaka, sve ostalo su ženskare!

žiška 1. deo žara, zažaren komad drveta. 2. izraz za nešto što je vruće. Pipni mu čelo, vrelo ko žiška! 3. fig. britak, vatren, oštar, preduzimljiv čovek. 4. dati nekome žišku - podstaći ga, inicirati ga, potpaliti ga.

žutan rotkvica, korovska biljka koja ima žuti cvet. Izraz se većinom upotrebljava u severnom delu Mačve. Udario mi onaj žutan po njivi, ko da sam ga sejo!