Najbolji izvori joda su namirnice poreklom iz mora
Jod u ishrani
Važno je ograničiti konzumiranje namirnica koje su proizvedene industrijski
Jod je veoma bitan za normalno funkcionisanje čovekovog organizma, a u našem telu ima 20-50 mg joda, od toga 20-40% nalazi se u štitnoj žlezdi. Važan je za njen rad i sastavni je deo tiroksina (T4), glavnog hormona koji proizvodi štitna žlezda.
- Hormoni štitne žlezde utiču na nivo metaboličkih aktivnosti, stvaranje toplote u organizmu, metabolizam ugljenih hidrata, belančevina i masti, funkciju centralnog nervnog sistema i kardiovaskularnog sistema. Ako se duži vremenski period loše hranimo, telo nam šalje signale. Osećamo glavobolju, lošu probavu, telo nam govori da napravimo izvesne promene ili ćemo se suočiti sa problemima. Male izmene mogu dovesti do značajnog poboljšanja zdravlja - budićemo se lakše i imati više energije, a primetićemo i izmene u izgledu – podsećaju nutricionisti-dijetetičari.
Foto: Canva
Kako povišena, tako i usporena aktivnost štitne žlezde može biti uzrok različitih oboljenja. Pod dejstvom tiroksina povećava se metabolička aktivnost ćelija u većini tkiva u organizmu.
- Kada se luče velike količine tiroksina bazalni metabolizam se može povećati za 60-100% od normalnih vrednosti, samim tim povećava se i potreba za vitaminima.
U slučajevima nedostatka hormona štitne žlezde, količina holesterola, triglicerida i fosfolipida u krvi raste i povećava se deponovanje masti u jetri, što može dovesti do ateroskleroze. Najbolji izvori joda su namirnice poreklom iz mora (losos, sardina, dagnje, riblje ulje, alge). Morske ribe su bogate oligoelementima, naročito jodom. Jod se koncentriše u mleku i jajima. Značajan izvor joda u ishrani je jodirana kuhinjska so. Količina joda u namirnicama biljnog porekla zavisi od sadržaja joda u zemljištu i vodi, zato su namirnice biljnog porekla koje rastu uz morsku obalu bogatije jodom.
Primer jelovnika: Pre doručka: sok ananas 100% 200 ml Doručak: dvopek 50g, jogurt 200g Voćna porcija: mandarina 300g Ručak: Supa, skuša 150g, bećarac 150g, hleb integralni 100g, krastavac salata 150g Voćna porcija: ananas 200g Večera: Kiselo mleko 200g, mladi sir 50g, hleb integralni 50g, pečena paprika 200g, paradajz salata 200g Belančevine 18,3% Masti: 24,12% Ugljeni hidrati: 57,58% Energetska vrednost jelovnika: 2160,4 kCal
Preporučuje se dnevni unos za odrasle osobe od 150 μg. Važno je ograničiti konzumiranje namirnica koje su proizvedene industrijski. Konzervirana hrana, slatkiši, suhomesnati proizvodi, gazirana pića, sve je to ono što treba zameniti sveže pripremljenim namirnicama. Preporučuje se povećan unos voća i povrća, morska riba bi trebalo u svakom domu da bude zastupljena bar dva puta nedeljno, treba konzumirati šljive, jabuke, višnje, krastavce, cveklu, šargarepu, crni i beli luk, paradajz – navodi Danijela Cvejić, dijetetičar.
Foto: Canva
