Uređaji poput pametnih telefona, tableta i računara, odavno su deo naše svakodnevice. Od obrazovanja, preko kupovine do zabave, sve se obavlja putem digitalnih uređaja i na internetu. Uprkos brojnim dobrobitima i olakšicama, njihova široka i nekontrolisana upotreba ima i svoje nedostatke među kojima je najopasnija zavisnost, slična onoj od alkohola, psihoaktivnih supstanci, kockanja. Poseban rizik predstavlja za decu, upozoravaju stručnjaci. Ekranizam je termin koji se koristi kako bi se opisao negativan uticaj ekrana na dečiji mozak i kognitivni razvoj.
Foto: Canva
- Gotovo da nema roditelja koji u nekom periodu odrastanja deteta nije posegnuo za „ekranom“, kao načinom da dete umiri, zabavi, okupira dečju pažnju za vreme obroka. Vremenom se, ako postane rutina, ova navika ustali do te mere da dete pokazuje znake izrazite uznemirenosti ako se „ekran“ oduzme. Ovoj svojevrsnoj zavisnosti doprinose i vesele, šarene igrice koje pozivaju na takmičenje i osvajanje nagrada u virtuelnom svetu, toliko zavodljive i privlačne čak i za sasvim malu decu. Deca koja su po prirodi stidljiva i povučena lako mogu da opaze virtuelno okruženje kao prijateljsko i bezbedno, lišeno izlaganja i osuđivanja. Međutim, nekontrolisana upotreba digitalnih uređaja ima i svoje rizike. Jedan od njih je smanjena fizička aktivnost, što dalje vodi ka riziku od gojaznosti i načelno neadekvatnom razvoju motoričkih veština. Dalje, nedostatak interesovanja za praktične veštine iz stvarnog života. Preterana upotreba tehnologija dovodi do toga da dete nema dvosmernu komunikaciju. Neretko se dešava da deca progovore na engleskom jeziku. Maternji jezik se usporeno razvija, često je siromašan, a kod dece školskog uzrasta se manifestuje i kao nedovoljna pismenost, otežana verbalizacija, često praćena žargonom i tuđicama u nesposobnosti da se nađe adekvatna reč na vlastitom jeziku – objašnjava diplomirana psihološkinja Ivana Milanović-Tomašević.
Preterana upotreba tehnologija dovodi do toga da dete nema dvosmernu komunikaciju. Neretko se dešava da deca progovore na engleskom jeziku. Maternji jezik se usporeno razvija, često je siromašan, a kod dece školskog uzrasta se manifestuje i kao nedovoljna pismenost, otežana verbalizacija, često praćena žargonom i tuđicama u nesposobnosti da se nađe adekvatna reč na vlastitom jeziku
Na kognitivnom nivou je primećeno smanjenje kognitivnih funkcija, kao što su smanjena pažnja, teškoće u koncentraciji, otežano pamćenje, zajedno sa lošim upravljanjem vremenom, što vodi ka poteškoćama u učenju i padu školskog postignuća.
Deca koja su predugo okupirana ekranom ispoljavaju česte promene raspoloženja, ponekad nekontrolisanu uznemirenost, čak bes, kao i sklonost ka ispoljavanju agresivnog ponašanja
-Deca koja su predugo okupirana ekranom ispoljavaju česte promene raspoloženja, ponekad nekontrolisanu uznemirenost, čak bes, kao i sklonost ka ispoljavanju agresivnog ponašanja. Posebno zabrinjava trend sveopšteg otuđivanja i povlačenja od sveta realnosti. Iako obeshrabrujuća i zabrinjavajuća, pojava ekranizma ima svoje rešenje. Neophodno je razgovarati sa decom o štetnosti preterane upotrebe digitalnih uređaja, ograničiti vreme provedeno na ekranima, kao i sadržaj koji se gleda (primereni crtani filmovi ili edukativni sadržaj, dečja muzika isl.). Budite pozitivan primer (besmisleno je govoriti o štetnosti ekrana, dok Vam je telefon u rukama i po ko zna koji put proveravate stanje na društvenim mreažama), osmislite aktivnosti u kojima dete može da učestvuje, a to je, osim igre, svaka aktivnost. Naravno, dete će u svemu učestvovati i doprineti shodno uzrastu, bilo da je u pitanju društvena igra, kućni poslovi, rad u dvorištu itd. Od posebne je važnosti da te aktivnosti ne uključuju digitalne uređaje – ističe psihološkinja.
Foto: Canva
