Dugi rukavi, pantalone i samopregled - prva linija odbrane od krpelja

Sa dolaskom proleća i intenziviranja boravka u prirodi, povećava se i mogućnost uboda krpelja. Zato je neophodno pre boravka na travnatim površinama, što bolje zaštititi sebe i okruženje. Bolest koja vreba između ostalog jeste i lajmska bolest, a infekcija se prenosi ubodom zaraženog krpelja.
- Ova zima nije bila nešto naročito jaka pa možemo očekivati da već krenu krpelji. Najvažnije je znati kako se zaštititi i na koji način doći do dijagnostike u slučaju da se zakači krpelj odnosno izbaci svoj zarazni materijal preko rilice u naš organizam. Mere prevencije podrazumevaju izbegavanje boravka i prolaska kroz visoku travu, ne zadržavati se u parkovima i travnatim površinama koji nisu sređeni, pokošeni.

Krpelj kada se izvadi treba da se stavi u fiziološki rastvor i donese u Zavod na analizu. To je jako bitno naročito zbog lajmske bolesti da se ne kreće sa lekovima (antibioticima) unapred, odnosno da znamo da li je uopšte krpelj koji nas je ujeo zaražen ili ne

Boravak u prirodi treba da se veže i za adakvetan izbor garderobe. Preporuka je da se obuku dugački rukavi, nogavice od pantalona najbolje da budu uvučene u čarape i da se po povratku obavezno uradi samopregled a odelo odloži na pranje. Ko ima kućnog ljubimca, mora posebno obratiti pažnju i zbog mogućnosti da se krpelj zakači za psa ili mački ali i zbog verovatnoće da ga unese u kuću. Postoje razne vrste repelenata u stiku ili spreju koje štite od ujeda insekata i oni su delotvorni i kad su krpelji u pitanju. Ako smo primetili da nam se krpelj zakačio, važno je i kako će on biti izvađen. Ukoliko nismo vešti, najbolje je otići do prve ambulante gde će se to uraditi stručno jer je jako važno da se on ne vadi u delovima – ističe dr Dragana Radojičić, pomoćnik direktora za poslove javnog zdravlja Zavoda za javno zdravlje Šabac.

Foto: Glas Podrinja

Doktorka Radojičić naglašava da nikako ne treba krpelja koji se zakačio „opijati“, odnosno ne koristiti aceton, alkohol, dezinfekciono sredstvo.

-Tek po vađenju krpelja se dezinfikuje mesto uboda, ne ranije. U Zavodu za javno zdravlje od prošle godine je dostupna PiSiAr metoda kojom je moguća detekcija genoma Borelia burgdoferi. Centar za molekularnu dijagnostiku vrši dokazivanje genoma u čoveku i u samom krpelju. Sve analize se rade na uput izabranog lekara i dve trećine krpelja na kojima je do sada rađena analiza je bilo pozitivno.
Krpelj kada se izvadi treba da se stavi u fiziološki rastvor i donese u Zavod na analizu. To je jako bitno naročito zbog lajmske bolesti da se ne kreće sa lekovima (antibioticima) unapred, odnosno da znamo da li je uopšte krpelj koji nas je ujeo zaražen ili ne. Ako dijagnostika potvrdi da se radi o zaraženom krpelju, dobija se adekvatna terapija ili se prati samo mesto uboda. Osim PiSiAr metode, radi se i serologija, dokazivanje postojanja antitela na boreliju. S obzirom da je za stvaranje antitela ipak potrebno izvesno vreme, PiSiAr analiza se preporučuje kao brža gde se rezultat dobija za četiri do pet dana. Prošle godine smo počeli sa ovom metodom u junu mesecu i već u julu smo imali prvi pozitivan rezultat.

Vakcina ne postoji i zbog toga su od velikog značaja sve preventivne mere zaštite

Foto: Glas Podrinja

Srbija je endemsko područje za veći broj oboljenja čije uzročnike prenose krpelji (lajmska bolest, humana granulocitna anaplazmoza, tularemija, Kju-groznica...). Lajmska bolest se više ne prijavljuje kao ranije, tako da ne znamo koliko zapravo imamo obolelih. Razvija se u tri faze počev od prve gde se javlja crveni pečat preko 5 santimetara oko mesta ujeda (kod 20% bolesnika ova faza izostaje). Onda dolazi do druge, treće faze i ona se zapravo otkriva tek kad se javlje neurološki problemi i nastane „post-lajm sindrom“. Zato je jako važna analiza kako bi se otkrilo na vreme eventualno postojanje zaraze i ta mogućnost postoji, kako analiza čoveka tako i samog krpelja i preporuka je da se ta molekularna dijagnostika što više koristi. Podvlačim da je izuzetno važno da se ne krene bez potrebe sa terapijom i sa druge strane da se ukoliko je potrebno, ali samo u tom slučaju, sa terapijom krene na vreme, u prvoj fazi bolesti – navodi dr Radojičić.