Zahvalnost - molitva izgovorena srcem

Koliko puta dnevno se zapitamo šta za nas zaista znači zahvalnost? Da li smo zaista svesni koliko možemo biti zahvalni na stvarima koje smo smatrali običnim? Ova pitanja često ne dolaze u naš um, ali ih postavljaju oni koji su se upustili u istraživanje dubljeg značenja zahvalnosti.

-Zahvalnost je kao molitva. Molitva koju izgovaramo ne samo za ono što imamo, već i za ono što smo postali. Zahvalnost nije nešto što je utvrđeno, već proces koji učimo i koji nam pomaže da u svakom trenutku budemo svesni života i ljudi oko nas. Ona je stvar osećaja, a ne uma. Kada smo zahvalni, mi se nečemu molimo, a molitva izgovorena srcem menja nas iznutra- kaže Vesna Mijić, vaspitač, trener i predavač koji se odlučio na put edukacije drugih o ovom važnom aspektu života.

Vesna je počela svoje istraživanje zahvalnosti pre nekoliko godina, nakon što je pohađala različite radionice koje su joj pomogle da dublje razume ovu temu. Tako je naučila da zahvalnost nije samo osećanje, već način razmišljanja i života. To nije nešto što se podrazumeva, već nešto što treba svesno gajiti. Upravo to je bila suština nedavno održane radionice u Biblioteci šabačkoj, gde je Vesna, kroz praktične tehnike i razgovore, vodila učesnike na put unutrašnje promene.

Zahvalnost se uči
-Niko nas ne uči da budemo zahvalni. Uče nas da molimo, da tražimo, da postavljamo ciljeve i idemo ka njima, ali ne i da stanemo i prepoznamo ono što već imamo. To uključuje i sve drugo u životu što podrazumevamo da bi trebalo da imamo, a niko nam to nije obećao. A sve dok ne naučimo da budemo zahvalni na sadašnjem trenutku, stalno ćemo imati osećaj da nam nešto nedostaje. Za početak, svako jutro treba da budemo zahvalni što smo se probudili, jer mnogi, nažalost, nisu- objašnjava Vesna.
Radionica je bila prilika da se taj osećaj izgradi. Kroz vođene vežbe, učesnici su prolazili kroz niz aktivnosti koje su ih podsticale da oslušnu sebe i pronađu razloge za zahvalnost. Pisanje dnevnika zahvalnosti, vizualizacija trenutaka ispunjenih radošću- sve su to bile tehnike koje su ih vodile ka dubljoj svesti o lepoti života.

-Kada pišemo dnevnik zahvalnosti, mi zapravo treniramo svoj mozak da uoči lepe stvari. Počinjemo da primećujemo sitnice i to menja način na koji doživljavamo svet- priča Vesna, koja svako jutro i veče zapisuje tri različite stvari na kojima je tog dana zahvalna.

Neko pamti, neko izgovara, a ona voli da zapisuje. Oni koji su učestvovali u radionici prošli su i kroz meditativne vežbe, osluškujući svoj dah i unutrašnje stanje. Pojedini su prvi put pokušali da kroz svesno disanje osete zahvalnost u telu. Drugi su, pišući, otkrili da su zaista srećni zbog stvari koje su ranije uzimali zdravo za gotovo.

-Zahvalnost nije samo osećaj, ona je praksa. To je odluka da budemo prisutni, da cenimo ono što jeste, a ne samo da jurimo ono što bi moglo biti- dodaje Vesna, napominjući da to ne znači da ne treba da imamo ambicije, već da samo da je važno u svakom trenutku biti svestan onoga što imamo i uvek biti fokusiran na pozitivno i lepo.

Žene, deca i snaga
Zahvalnost, kako kaže, ima moć da promeni odnos prema sebi, ali i odnos prema drugima. To je moćan alat koji nas vraća na sve pozitivno što imamo u životu. Poseban deo Vesninog rada posvećen je ženama i deci.

-Kada žena nauči da bude zahvalna, ona menja svoju energiju. Postaje svesnija sebe, svojih vrednosti, onoga što nosi u sebi. A kada je majka zahvalna, ona tu emociju prenosi na decu. Deca tada rastu u okruženju koje nije opterećeno stalnim osećajem nedostatka, već uče da vrednuju ono što imaju- kaže Vesna.

To i jeste jedan od najvećih izazova- podučavanje dece da budu zahvalna u današnjem društvu, gde je pažnja često usmerena na materijalne vrednosti.

-Zato je važno da, kao vaspitači i roditelji, budemo primer i pokazujemo im kako da cene ono što imaju. Oni nisu svesni čak ni nekih malih stvari koje nas čine srećnima. I oni mogu da nauče važnost zahvalnosti sebi, ali i drugima. Kroz zahvalnost možemo da naučimo šta su nam potrebe, a šta su nam želje- ističe Vesna.

Važno je da osvestimo i dobra i loša iskustva tokom dana i da naučimo da budemo zahvalni na njima, znajući da nas je svako od njih nečemu naučilo. Putem tehnika koje Vesna primenjuje moguće je u svakodnevnim situacijama pronaći razloge za radost.

Izazovi i promene
Naravno, nije lako promeniti način razmišljanja. Ljudi su navikli da uče kroz iskustva, a često su upravo životne teškoće tu da nas podsete koliko imamo.

-Dešava se da ljudi dođu na radionicu i kažu- ja nemam na čemu da budem zahvalan. A onda, kroz proces rada, shvate da su zdravi, da imaju nekoga ko ih voli, da imaju prilike da rastu. Mi smo skloni da ignorišemo te blagoslove, jer ih podrazumevamo. Zahvalnost nas uči da ih prepoznamo pre nego što ih izgubimo- kaže Vesna.

Na radionici su učesnici razgovarali i o načinu na koji zahvalnost utiče na međuljudske odnose. Kada izražavamo zahvalnost, ne samo da menjamo sopstveni osećaj sreće, već utičemo i na druge. Ljubaznost, priznanje nečijeg truda, reči hvale- sve to stvara lančanu reakciju pozitivnosti.

-Zahvalnost jača veze među ljudima. Kada nekome kažete da ste zahvalni što je tu, da cenite ono što radi, vi mu zapravo dajete snagu i tada i on postaje zahvalan. To je najlepši krug u kome možemo biti- objašnjava Vesna.

Iako je proces podučavanja zahvalnosti veoma dug i pun izazova, Vesna veruje da je to važan korak u izgradnji boljih ljudi i društva.

-Zahvalnost se gradi, korak po korak, kroz svest o životu i ljudima oko nas. Ona nije nabrajanje, već mora da izazove emociju u nama. Što više praktikujemo zahvalnost, što je više osećamo, više nam dobrog donosi- naglašava ona.

Moć promene
Radionica u Biblioteci šabačkoj bila je samo početak. Vesna u aprilu planira nove susrete, tehnike i načine kako bi ljudi mogli da osnaže svoju unutrašnju zahvalnost.

-Moje radionice neće se svesti samo na teoriju, već će učesnici imati priliku da nauče i praktične tehnike koje će moći da primenjuju u svakodnevnom životu. Tehnike poput meditacije, pisanja dnevnika zahvalnosti i svesnog razmatranja svega onog što nam život pruža, mogu mnogo da promene u načinu na koji gledamo na svet- dodaje Vesna.

Foto: Privatna arhiva

Na kraju, zahvalnost nije samo reč ili misao. To je unutrašnje stanje koje nas uči da cenimo ono što imamo i da sa više ljubavi gledamo na svet. Zahvalnost se ne uči preko noći. To je način života koji se postepeno usvaja i koji nam pomaže da budemo bolji, i kao ljudi i kao društvo. Vesna je tokom svog rada pokazala da je ova veština nešto što svako od nas može naučiti, samo ako smo spremni da budemo otvoreni prema sebi i drugima. Taj put nije lak, ali koji je neizbežan ako želimo da postignemo dublju svest o životu i svetu oko nas. Proces zahvalnosti dovodi do velikog ličnog rasta. Zahvalnost ne traži ništa zauzvrat. Samo da je osetimo. Samo da joj dozvolimo da nas promeni.