Stvoriti ambijent predvidljivosti u lancu proizvodnje hrane
Unija proizvođača svinja organizovala panel o aktuelnostima vezanih za svinjarstvo u Srbiji
Održano je nekoliko predavanja i panel diskusija, a neke od tema bile su afrička kuga svinja, sprečavanje ulaska u zemlju i širenja slinavke i šape, spoljnotrgovinski status ove grane poljoprivrede, projekcija razvoja svinjarstva. O aktuelnostima u ovoj grani stočarstva za Glas Podrinja govori dr. vet. med. Sanja Čelebićanin, predsednica Unije proizvođača svinja
- Cilj okupljanja je jako loše stanje u svinjarskoj proizvodnji sa akcentom na primarni nivo. Naši farmeri i vlasnici gazdinstava koji se bave uzgojem već godinu dana rade ispod minimuma, odnosno teško održavaju proizvodnju na nivou na kojem je bila, što se odražava na pojavu uništavanja reproduktivnih zapata krmača. Ovog trenutka smo na rekordnom minimumu po broju svinja i plašimo se ako se ovakav trend nastavi, da će dovesti do odustajanja od bavljenja ovom granom stočarske proizvodnje. Iz tog razloga su farmeri prepoznali da jedino zajedno, u timskom radu sa profesionalnim menadžmentom mogu da dođu do rešenja koja bi trebalo da rezultiraju strategijom sa kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim ciljevima. Zapravo, pitanja su gde treba da stignemo u ovoj grani i koje mere treba preduzeti kako bi se sačuvala proizvodnja - objašnjava Sanja Čelebićanin, predsednica Unije proizvođača svinja.
Opstani i postani konkurentan proizvođač svinja Prvi deo panela odnosio se na opasnosti koje vrebaju u svinjarstvu – pojava afričke kuge, slinavke i šape u zemljama u okruženju. Iznete su biosigurnosne mere kako bi svinjari sačuvali svoje zapate. Drugi deo je okrenut aktuelnostima sa akcentom na spoljnotrgovinski bilans. - Naime, ogromne količine mesa se uvoze što je oborilo cenu naših tovljenika. Po kilogramu žive vage, dobijali smo do pre sedam dana 160 dinara, a kalkulacija proizvodnje govori da naši farmeri potroše 190 dinara. Oni koji imaju zatvoren ciklus proizvodnje – reprodukcija, prasilište, odgoj, tov, oni su već šest meseci u gubicima, dok oni koji imaju samo jednu faze proizvodnje – tov, oni već jedanaest meseci rade u minusu – navodi Čelebićanin.
Adekvatno informisanje potrošača U Uniji proizvođača svinja ističu važnost poštovanja zakonskih odredbi o deklarisanju robe koje, dešava se, nije adekvatno ili u potpunosti izostaje.
- Naši klaničari dobijaju dozvolu za uvoz na ime prerade, a mi u Uniji opravdano sumnjamo da meso koje se uvozi ne završava samo u objektima koji se bave proizvodnjom proizvoda od mesa nego da se direktno šalje na tržište. Imali smo nekoliko sastanaka na tu temu i dobar odgovor iz kabineta premijera i predsednika Republike koji su uradili sve da nam otvore prostor za dijalog i mogućnost da iznesemo naše stavove. Želimo zapravo da znamo gde to meso iz uvoza, a radi se o 7.700 tona, zaista završava. Kada odete u market, meso u rashladnim vitrinama često nema deklaraciju na kojoj treba da budu istaknuti datum i objekat klanja, rok upotrebe. To je između ostalog ono za šta se Unija bori – da domaći potrošač bude zaštićen i da ima informaciju u skladu sa zakonom o zaštiti potrošača.
U Uniji proizvođača svinja Srbije je i oko 100 malih proizvođača iz Mačve i Srema. -Tradicija u Srbiji je da imamo veliki broj tzv. malih proizvođača, i oni su zapravo ta sila koja nam zapravo daje prostor da budemo samodovoljni u proizvodnji hrane. Iz tog razloga i jeste jako važno da se sa njima radi, da im se pomogne – kaže Sanja Čelebićanin.
Formiranje cena Na cenu procesa proizvodnje utiče i zabrana upotrebe GMO hrane. U Evropskoj uniji, Švedska je jedina zemlja koja je „GMO free“. Mi imamo zabranu upotrebe a sa druge strane nemamo dozvolu da obeležimo meso iz uvoza gde će stajati da su životinje jele genetski modifikovanu hranu. I opet se vraćamo na neophodnost pružanja informacija potrošaču, da kupac može da bira ono što mu odgovara. Nemamo sledljivost, da znamo, kao što je bilo ranije, kada ste mogli prema instrukcijama Uprave za veterinu da uvezete zamrznuto meso koje ide u objekte odobrene za preradu i samo u njima može da se odmrzava (komore za defrost, posebni mikroklimatski uslovi). Mi sad ne znamo da li se takvo meso nalazi u maloprodaji, nije obeleženo, i to je jedan od problema čime se Unija intenzivno bavi – ističe Čelibićanin.
Trenutno u Srbiji ima oko 2.300.000 svinja. Mišljenja sam da mi imamo dovoljno domaćih svinja da napunimo vitrine prodavnica sa svežim mesom. Oko 35 odsto mesa nam treba iz uvoza za potrebe prerađivačke industrije
Foto: Glas Podrinja
Značaj udruživanja Uniju proizvođača svinja Srbije čine Udruženje proizvođača svinja Srbije – Mačva i Srem, Udruženje proizvođača Bačka, Udruženje proizvođača Centralne Srbije i Udruženje odgajivača Srbije.
- Dolazimo do značaja udruživanja jer samo na taj način, kao ozbiljni činioci, možemo očekivati da nas oni koji odlučuju ozbiljno shvate. Nastupamo kao Unija četiri reprezentativna Udruženja koja pokrivaju oko 90 odsto proizvodnje svinja u Srbiji i to nam daje „težinu“ u pregovorima. Samo zajedničkim snagama možemo uticati da se stvore konkurentni uslovi za poslovanje. Mi ne očekujemo da se zabrani uvoz mesa ali tražimo da se propišu jasne zdravstvene mere, pod kojim uslovima ono može da uđe u zemlju. Sa druge strane, za nas je tržište prilično zatvoreno, živo svinjsko i živinsko meso možemo da izvozimo samo u BiH, Crnu Goru i Severnu Makedoniju – objašnjava predsednica Unije proizvođača svinja Srbije.
Foto: Glas Podrinja
