Nenad Jevtić i Tomislav Gavrić, Foto: Privatna arhiva
PROBLEMI PROIZVOĐAČA TOVLjENIKA U ŠABAČKOM KRAJU
Nekonrolisan uvoz, niske cene i nesigurnost
Cena svinja na našem tržištu već neko vreme nije isplativa za proizvođače tovljenika. Cena je od 150 do 160 dinara po kilogramu. Kako navodi Nenad Jevtić, uzgajivač svinja iz Badovinaca, oni koji kupuju prasad na gubitku su 3.000 do 4.000 dinara. Kao drugi problem ističe to što se često na isplatu prodatih svinja čeka i do tri meseca.
-Imam svoje prasiće i da bi prase od 25 kilograma stiglo do 120 ono košta oko 12.000 dinara, dakle bez cene praseta i uloženog rada. Utovljeno ga prodam za 18.000 – 19.000 i ja sam na nekom dobitku. Međutim, oni koji kupuju prasad za tov plaćaju samo prase 11.000 – 12.000 dinara i oni su na gubitku, navodi Nenad koji ima 60-ak krmača i godišnje proizvede oko 1.500 prasadi, od kojih jedan deo prodaje, a jedan tovi.
Naš sagovornik navodi da je u decembru cena bila 180 do 190 dinara za kilogram, međutim od Nove godine je pala, a bila je čak i niža.
Situacija nije dobra ni kada su prasad u pitanju, koja se za tov prodaju za 450 dinara po kilogramu, a za klanje 350 dinara.
-Prasadi nema zbog toga što je broj krmača prethodnih godina smanjen. Uvožena su iz Evropske unije, najviše Danske i bila su jeftinija od domaćih. Cena proizvodnje praseta u EU je niža zbog toga što je hrana jeftinija i dozvoljena je GMO soja. Ironija je što naš Zakon ne dozvoljava uvoz GMO sojine sačme, koja znatno manje košta, a dozvoljava uvoz mesa i prasadi hranjenih njom, priča Nenad Jevtić.
Navodi da postoji još problema kada je uvoz u pitanju. Jedan od njih je, kaže i to što je dozvole za uvoz, pored klanica i marketa, mogu da dobiju i firme koje nemaju veze sa mesnom industrijom.
-Takođe, u EU je rok trajanja za neke proizvode tri meseca, a kod nas šest meseci i kod nas legalno uvoze to što je kod njih pred istekom roka. Mnogo bi značilo kada bi se zakoni usaglasili i oko ovih rokova i oko GMO soje. Ukoliko je nešto zabranjeno kod nas, da se zabrani i uvoz toga ili obrnuto, ako je dozvoljen uvoz da se dozvoli i kod nas, kaže Nenad.
Proizvođači ukazuju i na problem toga što dosta mesa uđe „na crno“, odnosno, podaci EU pokazuju da je Srbija od njih uvezla znatno manje mesa nego što je to prikazano u našim zvaničnim podacima. Takođe, ne postoji plan na nivou države koliko mesa treba uvesti, nego se ono uvozi nekontrolisano, zbog čega nastaju viškovi i zalihe.
Tomislav Gavrić, takođe iz Badovinaca, u još je nezavidnijem položaju, jer kupuje prasad za tov. Kada u cenu uračuna i hranu, struju, lekove i vakcine, a pri tom je u svakoj turi procenat uginuća 2-3 odsto, računica je u minusu.
-Činjenica je da Srbija nema dovoljno svinja, ali uvozi se višestruko više nego što nam je potrebno. Pri tom, meso koje se uvozi je lošijeg kvaliteta. Nigde u mesarama nema označeno koje meso je iz uvoza, da bi narod znao šta kupuje. Sajt Eu pokazuje da je tokom prošle godine od njih u Srbiju uvezeno gotovo duplo više mesa, nego što je zvanično kod nas uvezeno. Zbog toga smo podneli prijavu protiv N.N. lica kako bi se utvrdilo gde je ta razlika, navodi Tomislav.
Nedavno je kao predstavnik Unije proizvođača svinja bio na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Međutim, do značajnijih i konkretnijih pomaka nije došlo.
Naši sagovornici kao dodatne probleme navode i to što kada prodaju tovljenike čekaju na novac i do 100 dana, a ni u subvencije ne mogu da se pouzdaju, jer se ni one ne isplaćuju na vreme.
-Imam svoje prasiće i da bi prase od 25 kilograma stiglo do 120 ono košta oko 12.000 dinara, dakle bez cene praseta i uloženog rada. Utovljeno ga prodam za 18.000 – 19.000 i ja sam na nekom dobitku. Međutim, oni koji kupuju prasad za tov plaćaju samo prase 11.000 – 12.000 dinara i oni su na gubitku, navodi Nenad koji ima 60-ak krmača i godišnje proizvede oko 1.500 prasadi, od kojih jedan deo prodaje, a jedan tovi.
Naš sagovornik navodi da je u decembru cena bila 180 do 190 dinara za kilogram, međutim od Nove godine je pala, a bila je čak i niža.
Situacija nije dobra ni kada su prasad u pitanju, koja se za tov prodaju za 450 dinara po kilogramu, a za klanje 350 dinara.
-Prasadi nema zbog toga što je broj krmača prethodnih godina smanjen. Uvožena su iz Evropske unije, najviše Danske i bila su jeftinija od domaćih. Cena proizvodnje praseta u EU je niža zbog toga što je hrana jeftinija i dozvoljena je GMO soja. Ironija je što naš Zakon ne dozvoljava uvoz GMO sojine sačme, koja znatno manje košta, a dozvoljava uvoz mesa i prasadi hranjenih njom, priča Nenad Jevtić.
Navodi da postoji još problema kada je uvoz u pitanju. Jedan od njih je, kaže i to što je dozvole za uvoz, pored klanica i marketa, mogu da dobiju i firme koje nemaju veze sa mesnom industrijom.
-Takođe, u EU je rok trajanja za neke proizvode tri meseca, a kod nas šest meseci i kod nas legalno uvoze to što je kod njih pred istekom roka. Mnogo bi značilo kada bi se zakoni usaglasili i oko ovih rokova i oko GMO soje. Ukoliko je nešto zabranjeno kod nas, da se zabrani i uvoz toga ili obrnuto, ako je dozvoljen uvoz da se dozvoli i kod nas, kaže Nenad.
Proizvođači ukazuju i na problem toga što dosta mesa uđe „na crno“, odnosno, podaci EU pokazuju da je Srbija od njih uvezla znatno manje mesa nego što je to prikazano u našim zvaničnim podacima. Takođe, ne postoji plan na nivou države koliko mesa treba uvesti, nego se ono uvozi nekontrolisano, zbog čega nastaju viškovi i zalihe.
Tomislav Gavrić, takođe iz Badovinaca, u još je nezavidnijem položaju, jer kupuje prasad za tov. Kada u cenu uračuna i hranu, struju, lekove i vakcine, a pri tom je u svakoj turi procenat uginuća 2-3 odsto, računica je u minusu.
-Činjenica je da Srbija nema dovoljno svinja, ali uvozi se višestruko više nego što nam je potrebno. Pri tom, meso koje se uvozi je lošijeg kvaliteta. Nigde u mesarama nema označeno koje meso je iz uvoza, da bi narod znao šta kupuje. Sajt Eu pokazuje da je tokom prošle godine od njih u Srbiju uvezeno gotovo duplo više mesa, nego što je zvanično kod nas uvezeno. Zbog toga smo podneli prijavu protiv N.N. lica kako bi se utvrdilo gde je ta razlika, navodi Tomislav.
Nedavno je kao predstavnik Unije proizvođača svinja bio na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Međutim, do značajnijih i konkretnijih pomaka nije došlo.
Naši sagovornici kao dodatne probleme navode i to što kada prodaju tovljenike čekaju na novac i do 100 dana, a ni u subvencije ne mogu da se pouzdaju, jer se ni one ne isplaćuju na vreme.
M.M.
Najnoviji broj
24. april 2025.
