Iz mačvanskog rečnika: Priče koje govore reči (18. deo)
Na našem jezičkom putovanju stigli smo do reči na slovo „p “
„Jedna od najkarakterističnijih slika Mačve su njene predošnje reči i izrazi. Mnoge od tih reči su donete doseljavanjem, ratovima i bežanijama, brojne su stvorene u Mačvi, a tokom godina su dopravljane, prepravljane, umekšane, razdrljene, razlabavljene, premešene, nakićene, ukvarene, nagrđene; neke su dobile poseban zvuk. Reči su izvirale iz rakije, iz svatova, sa vašara, sa njiva i moba, ali i iz stradalništva mačvanskog, bežanija, ispod crnih marama majki i sestara mačvanskih, iz neprestanog truda i znoja... Služile su i poslužile, katkad su odslužile, a najbrojnije valjaju i u upotrebi su i danas“, napominju autori knjige „Vake se reči govoru u Mačvi“ Miomir Filipović Fića i Dragana M. Avrić u predgovoru prvom izdanju. U drugom, dopunjenom i prerađenom, na putu otkrivanja jezičkog blaga mačvanskog kraja, stigli smo do nove stanice. To su reči i izrazi na slovo „p“, a mi smo probrali neke koje ćete možda i prepoznati. Uživajte u izboru reči koje su autori knjigom otrgli od zaborava.
palocija generacija, vršnjaci, ispisnici. Skoro cela moja palocija iz sela je ošla u rat 1914-te a pola se nije vratilo! v. parnjak.
parija siromašan, odbačen, prezren čovek. Sahranjen je bedno, sirotinjski, kao parija kakav! O sahrani pesnika Vladimira Jovanovića u Šapcu avgusta 1899. godine.
pasentovati (od: pasovati) 1. pasovati, uklapiti, usklađivati. 2. nešto što se uklapa, odgovara želji, zamisli ili meri; pasentuje- pasuje, odgovara, uklapa se. Sad bi mi pasentovala / pasovala jedna rakija! Oćemo li još po jednu? Ne mogu, nešto mi danas ne pasentuje! Ona nako sitna, nekako ne pasentuje nolkom čoveku! Znaš kako bi mi pasentovalo /pasovalo da kupim od njega onu livadu u Zabranu! v. pasent, v. pasovati.
perčin kosa u muškaraca ispletena u kiku koja je padala preko leđa (virila je ispod šubare ili fesa) i koja je predstavljala muški ponos, muškost i snagu i nošena je skoro do kraja Prvog srpskog ustanka. Zabeleženo je da je 1810. godine vožd Karađorđe odsekao svoj perčin i naredio vojnicima da urade isto. Razlog je bio taj što je Karađorđe primetio da Turci u bojevima hvataju Srbe za perčine i odsecaju im glave. I pored toga, iskorenjivanje perčina među srpskim narodom u celini pa i u Mačvi nije išlo lako. Srbi se nisu rado odvajali od ovog tradicionalnog običaja i muškog ponosa, te su se opirali novoj modi gotovo kroz ceo 19. vek.
petljavina 1. pogr. osoba nejasnog stava, nepouzdana, nešto muti, petlja, petljaroš, komplikator. 2. osoba koja se nečim bavi površno i neposvećeno. 3. za osobu koja mnogo radi ali bez vidljivih rezultata kaže se da petljari, preživljava, svaštari. v. petljati.
