Mnogi će moje slike čuvati, a moje ime pominjati

„Menjali su se društveni odnosi, položaj umetnica unapređen je s povećanjem prava žena. On deklarativno postaje ravnopravan, ali neretko prepušten tradicionalnom nasleđu i individualnim uređenjima unutar porodične ili službene zajednice. Pojedinima od njih život samostalne i nezavisne žene i umetnice bio je ravan pravom podvigu, uz odricanja i požrtvovanost, ali i odlučnost da se u umetnosti ostvare sve do druge polovine 20. veka“

Zbirka likovne umetnosti šabačkog Narodnog muzeja nastajala je i razvijala se zajedno sa ostalim muzejskim fondovima, od zajedničkog početka u kafani Mira Mare do formiranja značajnog fundusa koji pruža nebrojeno način za realizaciju i prezentaciju ove ustanove kulture. Posebnu vrednost zbirci daju dela umetnica. Retka i značajna dela pored umetničke vrednosti poseduju i istorijsku, društvenu.

-Najveći likovnog fonda nastao je otkupima, ali poklonima darodavaca i umetnika. Zora Jelesić, Ivanka Zorić, Marija Jovanović, dr Ružica Vojić, Odeta Oro, porodice Milikić Jovanović, Raletić, Dinić, Stanić, Mihajlovića više desetina umetnika, bili su darodavci s vizijom o značaju baštinjenja i uzvišenosti darivanja. Nemali broj predmeta prinovljen je i otkupom za koji se trudimo da bude sistematski, s namerom da se kolekcija dopuni nedostajućim savremenim autorima, kao i delima značajnih umetnika iz prethodnih epoha. Zbirku čine dela nastala u rasponu od 18. do 21. veka, a njena slojevitost ogleda se u zastupljenosti različitih autora, temata i umetničkih disciplina: ulje, akril, skulptura, crtež, akvarel, grafika, pastel, tempera, kombinovana tehnika, video, fotografija, reljef, ikona – pojašnjava istoričarka umetnosti i muzejska savetnica Tatjna Marković koja je ujedno i organizatorka izložbe “Umetnice iz Likovne zbirke Narodnog muzeja u Šapcu” .

-Muzej kao ustanova čuva dela znamenitih umetnica, ali i njihove lične predmete, svedočanstva, fotografije. Želimo da kroz postavku pokažemo da su one stvarale u vremenima koja nisu bila naklonjena ženama. One su morale da se izbore za svoje mesto u umetničkom svetu. Pozivam sugrađane da posete Narodni muzej i pogledaju izložbu - rekao je v.d. direktora Narodnog muzeja Đorđe Skrobić.

Neustrašivo krčile put ženskoj umetničkoj ravnopravnosti
Za postavku je odabrala radove umetnica iz Likovne zbirke Muzeja kako bi prikazala umetničko stvaralaštvo žena. Veruje da je doprinos žena u lokalnoj, ali i široj umetničkoj zajednici veoma značajan.

-Koncept izložbe donosi nov pogled na umetnost i osnovni nivo istraživanja zasnovan je na polnom identitetu, ali mogao bi da otvori čitav niz pitanja, poput onog kakva je zastupljenost umetnica u zbirci u odnosu na muške kolege. Odgovor koji može odmah da usledi je daleko manja! Iako su tokom 19. veka to bili pojedinačni slučajevi hrabrih i oslobođenih pojedinih, od početka 20. veka sve je veći broj umetnica i javnih radnica koje su gotovo neustrašivo krčile put ženskoj umetničkoj ravnopravnosti. U skladu s društvenim kontekstom vremena, umetnost današnjice ne zaostaje u ženskom stvaralaštvu u odnosu na muško, te shodno tome i vroj savremenih umetnica zastupljenih u zbirci je daleko veći nego iz vremena prve polovine 20. veka – dodaje muzejska savetnica.

Pionirke umetnosti
Ističe da su predstavljena dela slikarki koje slobodno možemo nazvati umetnicama pionirkama. Veruje da su pomenute pionirke načinile naizgled male korake, ali suštinski iskorak od „sedam milja“ za sve žene.

-Mara Lukić Jelesić, Beta Vukanović, njihiva umetnost, obrazovanje i intelekt, nisu zaostajali za njihovim kolegama umetnicima. Tokom dvadesetog veka menjali su se društveni odnosi, položaj umetnica unapređen je s povećanjem prava žena. On deklarativno postaje ravnopravan, ali neretko prepušten tradicionalnom nasleđu i individualnim uređenjima unutar porodične ili službene zajednice. Pojedinima od njih život samostalne i nezavisne žene i umetnice bio je ravan pravom podvigu, uz odricanja i požrtvovanost, ali i odlučnost da se u umetnosti ostvare. O tome svedoče i reči Nadežde Petrović: „Ja hoću da sam slikar, a ne žena. Žena ima dosta.“ Danas umetnost nije pitanje pola – naglašva istoričarka umetnosti.

Na izložbi je izloženo 47 radova od 27 umetnica: Mara Lukić Jelesić, Beta Vukanović, Desanka Stanić, Spomenka Pavlović, Olivera Galović Protić, Slobodanka Rakić Šefer, Zuzana Halupova, Milica Dinić, Milena Kijurina, Svetlana Jovanović, Natalija Bošković, Jelena Mule, Slađana Marinković, Ivana Nasteski, Milica Antonijević, Željka Momirov, Milica Prelić, Ana Pejdić, Dominika Morariu, Gorica Miletić Omčikus, Snježana Vlatković, Daniela Morariu, Dragana Pajković Dodig, Olivera Gavrić Pavić, Marija Sibinović, Irena Kuzmanović, Leposava Milošević Sibinović.

M.Ž.B.

Info

Berza

Mnogi će moje slike čuvati, a moje ime pominjati

Kultura

Остале вести

Najnoviji broj