Od Stojana do Avrama

Još u ranom devetnaestom veku, vele neke priče, po kavanama, na kockastoj tabli, ljudi su pomerali „neka drvca“. Voleo je to slavni Stojan Čupić, znan kao Zmaj od Noćaja, beše to razonoda i za trgovce po kojima je naš kraj bio poznat. Igrali su šah, mada ta reč prolaznicima i posmatračima nije značila. Drevna igra s istoka dugo je kroz vreme putovala do naših krajeva. Burna vremena pretprošlog veka, nastanak i nestanak, a potom konačno vaspostavljanje srpske države kroz dva Ustanka, brojne sukobe i diplomatije, pojela su priče o šahu, no sećanje nije nestalo.

Kada je dr Josif Avram Vinaver, potkraj tog stoleća iz Varšave došao u Šabac, doneo je prvi rendgen aparat, uveo novine u medicini tog doba, ali je poneo i svoj hobi, šah. Uživao je u igri u ne baš mnogo slobodnog vremena, a kada je stvorio grupu zaljubljenika u šah odlučio je da osnuje šah klub. Tačan datum osnivanja Šahovskog kluba „Podrinje“ nije poznat, ali su hartija i tinta zabeležile april 1905. godine.

Toga meseca, pre 120 godina, igrali su u Beogradu, beogradski i šabački šahisti. O tom meču je pisao Avramov slavni sin Stanislav, kažu da se i u zagrebačkoj štampi našao neki redak. Meč je igran na šest tabli, rezultat nije zabeležen, no ova godina vodi se kao godina osnivanja, a taj meč kao prvi u istoriji šabačkog šaha.