Simultanke i Liga Sreza

Kao i posle Prvog, tako se šah vratio i posle Drugog svetskog rata. Kraj pedesetih i početak šestdesetih je period kada je centar šaha u Podrinju Loznica, predvođena braćom Kićović, Božidarom i Draganom. Ondašnji šabački „Radnički“ je u Ligi sa Loziničanima. Glas Podrinja beleži jedan prvenstveni meč Radničkog i Loznice 1960. godine, u kome su, kako ističe autor „Lozničani još jednom trijumfovali i dokazali da nemaju takmaca u Srezu“.

Radnički je poražen 6:2. Pobede za Šapčane ostvarili su Šormaz koji je nadmudrio Đurića i Aleksić, bolji od Đukića. Poraženi su: Selaković (od Bože Kićovića), Radojević (D. Kićović), Simić (Stojanović), Dimitrijević (Krasavčić), Nikolić (Velendarić) i Bojović (Gligorić).

Ivkov u Šapcu
Nastavljena je i tradicija simultanki velikih šahista. Početkom 1960. godine, u sali restorana „Zorka“ simultanku protiv šahista iz Šapca, na 26 tabli, igrao je jedan od najvećih srpskih šahista svih vremena Bora Ivkov. U tom trenutku je velemajstor, osvajač tri srebra na Šahovskim olimpijadama, vicešampion države i bivši juniorski prvak sveta (kasnije je osvojio još deset olimpijskih medalja, dve su zlatne, kao i četiri evropska odličja). Velemajstor je pobedio Šapčane 23:3. Porazio ga je samo mladi Vasa Stanković (drugokategornik), a remizirali su protiv velikana: Jovan Šormaz, Miomir Radojević, Borivoje Dimitrijević i Svetozar Tasić (predstavnik JNA).