„Božanska čestica“ dr Slobodana Berića

„Božanska čestica“ naziv je izložbe dr Slobodana Berića otvorene u nedelju u spomen- kući dr Dragorada Osećanskog u Crnoj Bari. Lekar, slikar i humanista rođen je 1948. godine u Bogatiću, gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju u Šapcu, a Medicinski fakultet u Beogradu šest meseci pre roka i tako postaje najmlađi lekar u tadašnjoj SFRJ i jedini koji je ceo radni vek proveo u Mačvi. Član je Mačvanske slikarske škole i Srpskog lekarskog društva pri Vojvođanskoj akademiji nauka i umetnosti.

Trag
Dr Boban Berić slikarstvom se bavi od 1968. godine. Pripada mačvanskoj slikarskoj školi, a njegov umetnički izraz najbliži je autentičnoj naivnoj umetnosti. Slika scene iz mačvanskog života, oslanjajući se na realističnu koloristiku, narodne običaje i snažnu vezu sa zavičajem. Brojni poštovaoci njegovog rada, i kao lekara i kao umetnika, ispunili su dvorište u kome je bilo izloženo 55 radova.

Foto: Glas Podrinja

-Godine 1966, kad sam upisao medicinu, upoznao sam Milića od Mačve, koji je okupio nekoliko nas mačvanskih slikara i tako nas je vodio kao svoju decu, a mi smo „krali“ od njega ono što je on dozvoljavao, jer je bio najveći slikar sveta. Živeo je, nažalost, kratko. Tako sam počeo. Primljen sam i u članstvo ULUS- a, ali nisam uspeo da održim zahtevani kontinuitet od deset slika godišnje. O tome pišem i u biografiji koju ću naknadno promovisati. Mislim da sam ostavio trag u srpskom slikarstvu iako nisam završio akademiju- naveo je dr Berić.

Životna filozofija Slobodana Bobe Berića rodila se iz brazde i široke duše mačvanske- samonikla, oslobođena umetničkih formi

Obraćajući se u ime organizatora, direktor Kulturno- obrazovnog centra Bogatić Miloš Simić rekao je da je taj događaj značajan za likovnu umetnost koja u Mačvi živi oko 60 godina.

-Blizu 60 godina u medicini i 65 godina u umetnosti. Kakva veličina, kakva gromada, ali sve ipak leži u njegovoj skromnosti i duši koju je pretočio u svoja dela. Jedna od veština doktora je istinsko ovladavanje radošću života kroz ljubav, posvećenost i istrajnost, što dokazuje da su medicina i slikarstvo i te kako spojivi- podvukao je Simić.

Foto: Glas Podrinja

Umetnička i lekarska duša
Otvarajući izložbu, akademski slikar Dragan Martinović Martin podsetio je da se nalaze u kući čoveka koji je svojim srcem i ljubavlju kupio besmrtnost i zahvalio Crnobarcima koji su to prepoznali.
-Veliki su oni narodi koji na vreme prepoznaju velikana u svojim redovima, pomognu ga i time učine da ta njegova veličina bude sastavni deo hrama našeg naroda. Dobitkom talenta Bog je nama dao anđeoski zadatak. I mi ovde na zemlji učimo da jednog dana možemo ući u red budućih anđela kad nas ne bude fizički bilo. Moj kum dr Berić je jedan od tih, on je moja ikona u svakom smislu. On je neko ko se igra ceo život u umetnosti, sa radošću, bez opterećenja i pravi čuda. S druge strane, tu spremnost da kao lekar jednim pogledom izleči čoveka sam samo kod njega video- istakao je Martinović, dodajući da svi okupljeni prisustvuju velikom trenutku radosti, jer ih je umetnik pustio u svoju dušu, otkrivajući i to da mu je jedna Berićeva slika koja nije u trenutnoj postavci otvorila put u svet.

Foto: Glas Podrinja

„Slobodna, maštovita, istinita“
Dr Berić je na Medicinskom fakultetu u Beogradu završio i specijalizaciju interne medicine sa subspecijalizacijom iz kardiologije. Vlasnik je privatne ordinacije u Bogatiću, u kojoj besplatno pruža usluge siromašnima i penzionerima. Izlagao je u Srbiji i inostranstvu.

Blizu 60 godina u medicini i 65 godina u umetnosti. Kakva veličina, kakva gromada, ali sve ipak leži u njegovoj skromnosti i duši

O dr Beriću govorili su i najstariji slikar u Mačvi Petar Berić, Zoran Milošević, sociolog i naučni radnik, izdavač knjige „Božanska čestica“, glumica Jelica Đonlić i Dragan Krsmić iz Udruženja „Crnobarski koreni“. Program je počeo minutom ćutanja u čast tragično preminulog slikara Željka Dragićevića.

Foto: Glas Podrinja

„Životna filozofija Slobodana Bobe Berića rodila se iz brazde i široke duše mačvanske- samonikla, oslobođena umetničkih formi. Slobodna, maštovita, ali u dnu duše- potpuno realna i istinita“, reči su Nikole Kusovca, srpskog istoričara umetnosti, likovnog kritičara i publiciste.