Smrtnost je stopostotna, a vakcina i lek još uvek ne postoje, pa je suzbijanje zaraze zasnovano isključivo na strogim biosigurnosnim merama, brzoj dijagnostici i eutanaziji zaraženih životinja
Prvi slučaj afričke kuge svinja registrovan je na teritoriji Šapca. Virus je potvrđen u jednom domaćinstvu u Prnjavoru, gde je eutanazirano sedam grla svinja.
Bolest je do sada zabeležena u 11 domaćinstava u Crnoj Bari, gde je do sada eutanazirano 478 svinja. Nadležni apeluju da se svaka promena u zdravstvenom stanju svinja, kao i iznanedna uginuća odmah prijave.
Prvi slučaj afričke kuge svinja registrovan je na teritoriji Šapca. Virus je potvrđen u jednom domaćinstvu u Prnjavoru, gde je eutanazirano sedam grla svinja. Bolest je do sada zabeležena u 11 domaćinstava u Crnoj Bari
Afrička kuga svinja je veoma zarazna virusna bolest koja pogađa domaće i divlje svinje. Iako ne predstavlja opasnost po ljude, posledice po stočarstvo i ekonomiju su izuzetno velike. Bolest se širi direktnim kontaktom među životinjama, ali i indirektno preko kontaminirane hrane, opreme, vozila, ali i ljudi koji dolaze u kontakt sa zaraženim životinjama.
Smrtnost je stopostotna, a vakcina i lek još uvek ne postoje, pa je suzbijanje zaraze zasnovano isključivo na strogim biosigurnosnim merama, brzoj dijagnostici i eutanaziji zaraženih životinja.
Prevencija je jedini efikasan način zaštite. Osnovna mera je striktna biosigurnost, kako na velikim farmama, tako i u malim domaćinstvima.
Foto: Canva
Vlasnici svinja bi trebalo da: -Ograniče ulazak u objekte samo ovlašćenim osobama, sa čistom opremom i obućom; -Dezinfikuju vozila, alat i obuću pri ulasku i izlasku sa imanja; -Izbegavaju korišćenje pomija kao hrane za svinje, jer zaraženi ostaci mogu biti izvor virusa; -Redovno proveravaju zdravlje životinja i prijave svaku sumnju na bolest nadležnoj veterinarskoj službi; -Spreče kontakt svinja sa divljim životinjama, posebno divljim svinjama koje mogu biti prenosioci virusa.
Foto: Canva
