Izazov za organizam

Kada se živa u termometru približi 40-tom podeljku, ne osećaju se dobro ni zdravi ni bolesni, kažu lekari. Vrtoglavice, povišen krvni pritisak i bol u grudima, karakteristični su za ovako visoke temperature.

Najčešća stanja i tegobe zbog kojih su se pacijenti obraćali Službi hitne medicinske pomoći proteklih dana su kolapsi, pogoršanje hroničnih bolesti, glavobolja, vrtoglavica, ali i alergije na ujede insekata, naročito osa i pčela i povrede na radu.

- Povećan je broj poziva i izdvajaju se hipertonični problemi, osobe sa povišenim krvnim pritiskom i astmatičari. Temperaturne oscilacije i visoke temperature mogu značajno uticati na pacijente sa hroničnim stanjima kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, dijabetes, oscilacije krvnog pritiska. Sve to i jesu najčešći problemi pacijenata koji zovu hitnu pomoć u ovakvim uslovima. Ujedi pčela, odnosno alergijske reakcije su čest uzrok zvanja hitne pomoći, a primetno je da se javljaju osobe kojima se reakcija pojavila a da nisu znali da su alergični ili ranije nisu bili. Pad koncentracije, nepažnja i premor česti su uzroci povreda u ovom periodu ali nažalost i saobraćajnih nezgoda – navodi Dragana Ristanović, doktorka u Službi hitne medicinske pomoći šabačkog Doma zdravlja.

Foto: "Glas Podrinja"

Velike dnevne temperaturne oscilacije, predstavljaju značajan izazov za organizam i mogu dovesti do niza zdravstvenih problema, čak i kada su temperature unutar podnošljivih granica. Jutarnja svežina i večernja hladnoća u kombinaciji sa visokim dnevnim temperaturama teraju telo na stalno prilagođavanje, što iscrpljuje njegove termoregulacione mehanizme, upozoravaju lekari.

-Dobro bi bilo češće meriti krvni pritisak, i nekoliko puta u toku dana naročito osobe koje boluju od hipertenzije. Nekada je potrebno i korigovati terapiju. Uvek mogu i nas da pozovu da se posavetuju – kaže dr Ristanović.

Dešava se da samo u jednoj smeni ekipe Hitne pomoći intervenišu na terenu i do 15 puta. Lekari podsećaju i da inače, a naročito kada su visoke dnevne temperature ne treba umoran i neispavan sedati za volan. Osim toga, mora se obratiti pažnja na ulazak u vodu – kupališta, bazene..da to treba učiniti postepeno, kvašenjem delova tela kako bi se ono naviklo na promenu temperature.

Glavobolje i migrene, poremećaji spavanja
Nagle promene temperature, posebno ako su noći hladnije ili previše tople, mogu ometati san. Nedostatak kvalitetnog sna dodatno iscrpljuje organizam i smanjuje njegovu sposobnost adaptacije.

-Pacijenti se žale na osećanje slabosti, umora, glavobolje, bolova u telu, problema sa snom. Mnogi ljudi su osetljivi na promene atmosferskog pritiska i temperature. Velike temperaturne oscilacije mogu biti okidač za glavobolje ili migrenske napade.

- Ako se posumnja na toplotni udar, najpre je tu osobu potrebno preneti u hlad a ako je u zatvorenom, izvesti iz tog toplog prostora. Dati joj tečnosti, manje gutljaje, natopiti peškir vodom ili šta se već nađe pri ruci i staviti joj na vrat. Osoba bi trebalo da bude u ležećem položaju, malo podići noge ukoliko je pritisak pao kako bi se normalizovao, a ako je potrebno pozvati ekipu hitne pomoći –

Adekvatno ponašanje
Bez flašice vode i zaštite za glavu, građani ne bi trebali da izlaze u periodu od 11 do 17 časova. Boravak u klimatizovanim prostorijama i izbegavanje izlaska tokom najtoplijeg dela dana neki su od načina da se provedu dani pod crvenim meteoalarmom.

-Slojevito oblačenje podrazumeva nositi odeću u slojevima, kako biste lako mogli da dodajete ili skidate delove odeće u zavisnosti od temperature. Prilagoditi ishranu i adekvatna hidratacija su neophodni - piti dovoljno tečnosti, najbolje vode, tokom celog dana. Redovno uzimanje terapije je obavezno za hronične bolesnike i oni treba striktno da se pridržavaju onoga što je propisano. Prilagođavanje na ove promene zahteva svest, odgovornost i pojačanu pažnju kako bi se sprečili zdravstveni problemi – naglašavaju u Službi hitne medicinske pomoći.