Kompletno uređan živopis obuhvata sve velike praznike i svetitelje koji se posebno poštuju u tom kraju
Tri decenije iskustva pretočene su u veštinu oslikavanja devedesetogodišnjeg svetog hrama. Živopisanje unutrašnjost Crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Dublju je pri kraju. Staro zdanje dobilo je novo ruho baš u godini u kojoj, pored pomenutog, obeležava još jedan jubilej- 210 godina od Boja na Dublju. Profesoru u Školi primenjenih umetnosti, ikonopiscu i meštaninu sela Mihailu Simoviću pripala je čast da ovaj obiman posao realizuje.
Upis u istoriju, za istoriju Ikonopisom je počeo da se bavi u vreme studija, kada je imao priliku da uči od kvalitetnih profesora umetnosti i vrhunskih stručnjaka.
-Poslednjih desetak godina aktivnije se bavim ikonopisom. Pre živopisa u Dublju oslikavao sam neke manje kompozicije, ali ovako zahtevan i veliki posao do sada nisam imao priliku da radim. Drago mi je što sam u prilici da ga realizujem, jer je to crkva u selu u kome živim i gde dolazim nedeljom na liturgije poslednjih 25 godina- ističe Simović, dok povlači poslednje poteze četkicom, privodeći kraju zahtevan i iscrpan posao.
Foto: "Glas Podrinja"
Tim činom, upisao se u istoriju svog mesta i svoje nadahnuće pretočio u stoletnost. Emocije su posebne, a odgovornost tokom celog procesa na najvišem mogućem nivou. Ideja je bila da se uradi kompletan živopis hrama- program, raspored, kompozicija.
-Odredili smo scene i svetitelje. Osnovno je bilo da se naslika 12 velikih praznika, Bogorodičini praznici i sve ostalo što može da se uklopi. Nastojali smo da budu zastupljeni svetitelji koji se posebno poštuju u ovom kraju, svaka slava koju obeležava neka porodica u Dublju je naslikana- napominje.
Foto: "Glas Podrinja"
Spomen- kosturnica Crkva je, dodaje, veoma lepo projektovana i ima mnogo zidnih površina i skladno ukomponovanih celina.
-Morali smo da uklopimo veći broj kompozicija. Bitno je naglasiti da se u kripti hrama nalazi spomen- kosturnica gde su pohranjeni zemni ostaci oko 1.000 srpskih i oko 160 čeških vojnika poginulih tokom Prvog svetskog rata, negde na području Bosne i Srema. To je retka, možda i jedinstvena situacija, da su vojnici zaraćenih strana sahranjeni zajedno. Tim povodom, predstavnici Ambasade Republike Češke dolaze svake godine 26.jula, kada se obeležava godišnjica Boja na Dublju- velike bitke srpskih ustanika protiv turske vojske. Pošto je crkva sa spomen- kosturnicom, slikao sam veći broj svetih ratnika, posebno u kripti, mučenike i novomučenike iz naše Srpske pravoslavne crkve- pojašnjava.
Počeo je od kupole, gde su mu u poslu oko ornamentike, prozora i pozadine pomagale mlade saradnice. Među njima je i bivša učenica Škole primenjeih umetnosti Marijana Borović.
Stoletna boja za sećanje i trajanje -Nisam imao saradnju sa nekim iskusnijim ikonpiscem. Pokušavao sam sve ovo vreme da nađem nekog s kim bih mogao da radim, ali nisam uspeo- kaže.
Foto: "Glas Podrinja"
Oslikan je kompletan hram sa svim zidnim površinama- 650 kvadratnih metara. Rad je izveden al secco postupkom (pigment boje nanosi se na suvu podlogu) akrilnim bojama.
-Kada smo započinjali, urađen je kompletan projekat sa procenom arhitekte. Nosili smo elaborat na odobrenje u Zavod za zaštitu spomenika kulture u Valjevu, pošto je objekat pod zaštitom i republičkog i valjevskog zavoda. Budući da je crkva sagrađena pre 90 godina, morali smo prethodno da skinemo kompletan bojeni sloj, sve do maltera. Zatim se radila podloga na preporuku inženjera, pa ponovo još jedna podloga. Boje su akrilne, nemačkog proizvođača, sa garancijom na postojanost pigmenta od 100 godina. Koriste se i u restauraciji naših najznačajnijih spomenika kulture, poput Studenice- objašnjava.
Najveći izazovi Pošto prvi put radi oslikavanje živopisa u hramu, najsloženiji je bio početak.
-Krenuli smo od kupole, koja ima prečnik 3,8 metara. Poluprečnik je negde moje visine. Neobičan je osećaj. Kad stanem gore, crtež je svuda oko mene i jako je teško orijentisati se. Velika su skraćenja tog crteža na sferi koja doslovno okružuje sa svih strana. Tražio sam način da postavljam crtež u ležećem položaju. Imao sam neki bambusov štap koji je malo duži i pomoću njega sam postavio crtež. Dodatno mi je otežavalo to što je sve bilo prekriveno skelama, pa sa distance ništa nije moglo da se vidi dok sve nije bilo završeno. To je možda bio najveći izazov- navodi.
Sve vreme je imao podršku kolega, posebno Anastasija Radovića, jednog od naših najboljih ikonopisaca koji je oslikao Hram Svete Trojice na Letnjikovcu, kao i Hram Svetog Save i i Crkvu Svetog Jovana Vladimira u Baru.
Foto: "Glas Podrinja"
Okupljanje parohijske zajednice Protojerej- stavrofor Uroš Živković, parohijski sveštenik u Dublju, od svog dolaska u ovu parohiju angažovao se, kako na okupljanju parohijske zajednice i obnovi Liturgijskog života poverene mu parohije, tako i na obnovi Hrama Vaznesenja Gospodnjeg i izgradnji kompleksa crkvene porte. Organizovao je rekonstrukciju krova, izgradnju paraklisa Svetog Arhangela Gavrila, crkvene sale, ograde porte, spomenika Boju na Dublju, spomen česme, kompletne fasade, kripte, kompleksa spomenika, parohijskog doma, živopisa u hramu, a u toku je i izgradnja zavičajnog muzeja. Od 2005. u porti se održava likovna kolonija sa više od stotinu umetnika. U okviru nje organizuju se i književne večeri, a izložba radova tradicionalno prati obeležavanje Boja na Dublju.
Umetnost je sveobuhvatna -Mnogo mi je pomogao na početku oko samog rasporeda živopisa i kasnije savetima. Konsultovao sam se i sa koleginicom Jelenom Guskić Petrović koja predaje u srednjoj umentičkoj školi u Užicu i ikonopisac je sa izuzetno velikim iskustvom. Njena podrška i naši razgovori bili su mi dragoceni- dodaje.
Spojio je umetnost i veru savladavši najveći izazov u želji da što bolje odgovori zadatku, ali tu nije bilo mesta stvaralačkim izazovima.
-Ne doživljavam crkvenu umetnost separatno. Umetnost je sveobuhvatna i verujem da je svi tako vide. Naš srednjovekovni živopis spada u najviše domete zidnog slikarstva, ali ne samo sakralnog, crkvenog, nego zidnog slikarstva uopšte. Crkvena umetnost i treba da bude takva da može biti ravnopravna u korpusu likovnih umetnosti. Trudio sam se na taj način da pristupim poslu. Naravno, moraju se poštovati određeni kanoni, okviri u kojima se ikonopisac kreće dok radi jedan živopis- zaključuje Simović.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
