Kako smo neodgovorno doveli obnovljivi resurs zemljišta u veliki problem

Intenzivna poljoprivreda:
o Monokulture, prekomerna obrada zemljišta, nekontrolisana upotreba teške mehanizacije.
o Gubitak humusa i mikrobiološke aktivnosti.

Prekomerna upotreba hemikalija:
o Veštačka đubriva, pesticidi, herbicidi uništavaju korisne mikroorganizme.
o Zagađenje podzemnih voda i smanjenje biodiverziteta.

Foto: Canva

Klimatske promene:
o Suše, ekstremne padavine, povećana erozija i smanjena plodnost.
o Krčenje šuma za pašnjake i useve vodi ka eroziji i ispiranje hranljivih materija.

Urbanizacija i industrijalizacija:
o Zabetoniranje zemljišta, eksploatacija rudnih sirovina, deponije.

Prekomerna ispaša:
o Kompaktiranje tla i uništavanje vegetacije.

Foto: Canva

Vreme potrebno za regeneraciju zemljišta
Prirodni proces (bez ljudske intervencije):
o Za formiranje 1 cm humusa potrebno je 100–1000 godina u zavisnosti od klime i geoloških uslova.
Uz pravilnu obnovu (regenerativna poljoprivreda):
o Značajni pomaci u plodnosti mogu se videti za 3–5 godina.
o Potpuna regeneracija može potrajati 10–20 godina ili više, zavisno od početnog stanja.

Kako hitno vratiti organsku materiju, floru i faunu u zemljište
Dodavanje organske materije:
• Kompost, stajnjak, bioćar (biochar), zelenišno đubrenje (npr. lucerka, grahorice).
• Malčiranje – pokrivanje zemljišta organskim materijalom radi zadržavanja vlage i hraniva. Obnova mikrobiološke aktivnosti:
• Korišćenje efikasnih mikroorganizama (EM) – mikrobne kulture koje se dodaju zemljištu.
• Primenjivanje kompostnog čaja za oživljavanje tla. Sadnja biljaka koje regenerišu tlo:
• Npr. detelina, raž, facelija, suncokret – duboko korenje poboljšava strukturu i povećava organsku masu. Minimizacija obrade tla (no-till):
• Očuvanje strukture zemljišta i zadržavanje mikrofaune. Agrošumarstvo i živice:
• Kombinovanje drvenastih biljaka sa usevima – zaštita od vetra, podržava biodiverzitet.. Povećanje biodiverziteta:
• Raznovrsne kulture i rotacija useva održavaju ravnotežu mikroorganizama i sprečavaju eroziju.
• Primer hitnog plana za revitalizaciju zemljišta (u 3 koraka):

Foto: Canva

1. godina:
• Analiza tla, prestanak nekontrolisane upotrebe hemikalija, dodavanje organske materije.
• Setva pokrovnih kultura.

2–3. godina:
Primena no-till metode.
Kontinuirana primena stajnjaka, malča, i zelenih đubriva.
Uvođenje agrošumarstva i biodiverziteta.
3–5. godina:
Povećanje humusa, povratak kišnih glista, stabilizacija vodnog režima.Netreba čekati da bude kasno.