Intenzivan napad grinja u usevu soje

U usevima soje u uslovima visokih temperatura i nedostatka vlage javljaju se grinje koje na biljkama izazivaju simptom „spaljenog lista“ .

Na usevu soje mogu se identifikovati dve vrste: koprivina grinja (Tetranycus urticae) i atlanska grinja (Tetranycus atlanticus).

Grinje su izuzetno malih dimenzija i jedva da su vidljive golim okom. Štete prave tako što sisaju biljne sokove sa naličja lista. Na licu lista štete se uočavaju u obliku sitnih sivkastih pega, a kada je jači napad sam list dobija žuto- crveno- braon boju, suši se i opada.

Kako smo napomenuli, na naličju lista same jedinke su veoma teško uočljive golim okom, ali paučina koju ostavljaju za sobom i te kako jeste, te pre samog pregleda pod binolukarom, paučina može biti prvi znak prisustva ove štetočine. Grinje se u najpre javljaju na obodu parcele, odnosno na uvratinama, dok se pri jačem napadu mogu javiti i u središnjem delu parcele u vidu oaza.

Foto: Pixabay

Sa pregledom na prisutnost grinje, treba krenuti sa prvi porastom teperature, pravovremeno reagovanje pre svega će sprečiti prevremenu defolijaciju, ali i smanjiti troškove zaštite.

Suzbijanje grinja u soji može se vršti registrovanim akaricidima i neophodno je voditi računa o temperaturi, jer neki preparati, recimo oni na bazi a.m abamektin nisu delotvorni na temperaturama iznad 25 °C.

Svakako preporuka je tretiranje useva u ranim jutarnjim satima ili uveče kada prođu visoke dnevne temperature, po mirnom vremenu, kako bi se sprečio drift. Takođe bilo bi dobro tretmane raditi sa većom količinom vode ( 800l/ha), a pri jačem napadu tretman ponoviti za 10 dana.