Foto: Canva
NE PALITI ŽETVENE OSTATKE
Približava se početak žetve a sa tim i navika naših poljoprivrednika da višak žetvenih ostataka pale na svojim njivama.Paljenjem žetvenih ostataka mogu se izazvati štete velikih razmera.Širenjem vatre naročito na velikim kompleksima i koji su pored velikih saobraćajnica može usled velikog dima doći do lančanih sudara.Dešavali su se i smrtniishodi nestručnim gašenjem požara.
Paljenjem žetvenih ostataka narušava se bioravnoteža zemljišta koja se godinama stvara,troši se kiseonik iz zemljišta i stvaraju anaerobni uslovi u kojima aerobni mikroorganizmi trajno nestaju iz oraničnog sloja.Ovakvo se zemljište nemože da regeneriše i vremenom gubi sva kvalitetma svojstva i na kraju i prinos.Posebno je ovo važno sada kada je nedovoljna upotreba organskih đubriva,žetveni ostaci predstavljaju značajnu količinu biomase koja ima veoma važnu ulogu u kruženju materija agroekosistema.Žetveni ostaci pored toga što predstavljaju organsku masu,odlikuju se i relativno velikim sadržajem biogenih elemenata značajnih u ishrani biljaka koji se njihovim spaljivanjem potpuno ili delimično gube.I još jednom molba NE PALITI žetvene ostatke.
Paljenjem žetvenih ostataka narušava se bioravnoteža zemljišta koja se godinama stvara,troši se kiseonik iz zemljišta i stvaraju anaerobni uslovi u kojima aerobni mikroorganizmi trajno nestaju iz oraničnog sloja.Ovakvo se zemljište nemože da regeneriše i vremenom gubi sva kvalitetma svojstva i na kraju i prinos.Posebno je ovo važno sada kada je nedovoljna upotreba organskih đubriva,žetveni ostaci predstavljaju značajnu količinu biomase koja ima veoma važnu ulogu u kruženju materija agroekosistema.Žetveni ostaci pored toga što predstavljaju organsku masu,odlikuju se i relativno velikim sadržajem biogenih elemenata značajnih u ishrani biljaka koji se njihovim spaljivanjem potpuno ili delimično gube.I još jednom molba NE PALITI žetvene ostatke.
PSSS Šabac Dipl.ing Svetlana Zlatarić
Najnoviji broj
16. april 2026.
