Polazak u školu često prati nedoumica šta to đak prvak treba da zna kad krene u školu
Osnove poželjne ali ne i obavezne
Početak školovanja je velika prekretnica i za dete i za celu porodicu
Kada se nabavi nova torba, pernica, udžbenici i ostali školski pribor, ostaje pritisak da li je dete spremno, da li dovoljno zna, kako će se snaći.
- Polazak deteta u prvi razred je jedna nova životna etapa za celu porodicu. Roditelji to često shvataju mnogo burnije i više brinu nego deca. Mališani uglavnom jedva čekaju da pođu u školu, da vide stare drugare, upoznaju nove dok su roditelji ti koji brinu kako će dete doživeti promenu, kako će se snaći u novom okruženju i kako će izvršavati svoje školske obaveze. Roditelji bi tu svoju uznemirenost morali da pokušaju bar sakriti od dece, da nervozu ne prenose na njih jer deca to i čuju i vide i postoji mogućnost da stvore strah od škole a to svakako nije potrebno. Članovi porodice treba da pričaju pozitivno o školi, da im prenose neka svoja iskustva, pričaju anegdote iz školskih dana. Da uče dete da gaje empatiju, da im predoče čemu škola služi i koje su prednosti obrazovanja i vrednosti koje ono gaji, kako bi dete shvatilo da je škola nešto što je potrebno, poželjno, nešto što je lepo i za njih dobro. Dete koje je emocionalno i socijalno zrelo i koje ima te vrednosti već izgrađene, svakako ima bolje početne pozicije i lakše će se snaći. Nije važno da li i koliko zna da čita i piše, to će već naučiti, već je jako bitno da bude socijalizovano, zrelo, da može da se odvoji od roditelja i da školu shvati kao mesto gde će mu se dešavati lepe stvari, gde će učiti i družiti se, steći neka nova prijateljstva, možda i za ceo život – objašnjava Sanja Janković Opanković, školski psiholog.
U procesu „modelovanja“ odnosa deteta prema školi učiteljica ili učitelj imaju presudan uticaj.
Stručnjaci kažu da je predznanje poželjno ali ne i obavezno. Prvi razred je namenjen sticanju prvih znanja o slovima i brojevima i to na pravi način, kroz igru uz vođstvo pedagoga. Svakako su neke osnove poželjne ali ne i obavezne
- Nije redak slučaj da se prvačići nastave ponašati kao u vrtiću prvih meseci škole, da ustaju, prošetaju se, govore bez odobrenja, ali to je sve razumljivo i zapravo je ceo prvi razred namenjen prilagođavanju. Celu školsku godinu se adaptiraju na to da treba da sede 45 minuta, da moraju da budu mirni i pažljivi. Prosvetni radnici tu onda pribegavaju veštinama održavanja pažnje, načinima da se napravi predah, da se uvede igra u nastavni proces, a onda ponovo vrate na nastavnu jedinicu i oni su svi vrlo vešti u tome i posebno pažljivi kad su prvaci u pitanju. Podvlačim da je jako važna saradnja sa roditeljima kao jedna od najbitnijih karika ne samo na početku već kroz čitavo školovanje – ističe Janković Opanković.
Sanja Janković Opanković, psiholog i Svetlana Jovanović, pedagog, Foto: Glas Podrinja
Kad je reč o čitanju i brojevima, roditelji često imaju nedoumice da li i koliko dete treba da zna. Stručnjaci kažu da je predznanje poželjno ali ne i obavezno. Prvi razred je namenjen sticanju prvih znanja o slovima i brojevima i to na pravi način, kroz igru uz vođstvo pedagoga. Svakako su neke osnove poželjne ali ne i obavezne. Kad je reč o slovima, ukoliko prvak prepoznaje napisano svoje ime ili samo zna da ga napiše to je dovoljno, a idealno, da prepoznaje i druga slova azbuke.
- U teoriji, dete ne mora da zna da čita i piše već će sve naučiti. Ima dece koja uz svoje starije braću i sestre žele sama da nešto nauče, to je onda poželjno, ali ako se deca teraju da to rade u predškolskom periodu, vrlo lako se može doći do neželjenog efekta – negativnog odnosa prema školi. Ako dete ima potencijale, sposobnosti, stekne radne navike, neće biti problem ni ako ne zna nijedno slovo da napiše ili prepozna. Upotreba mobilnih telefona ih je sigurno već uputila u neka slova i brojeve. Ako dete ne zna kad krene u prvi razred da čita, piše, sabira, za roditelje bude panika kako će se snaći, ali za tim nema potrebe, deca sve to jako brzo savladaju – navodi školski psiholog.
U Osnovnoj školi „Janko Veselinović“ u prvi razred krenuće ukupno 112 učenika. U matičnoj školi, u četiri razreda raspoređeno je 96 upisanih prvaka. “Srećan početak školovanja svim prvacima. Za svaku vrstu podrške i deci i roditeljima smo tu“, poručuju u psihološko pedagoškoj službi
- Deca bi trebala da znaju put od kuće do škole, da znaju sama da se obuju, zakopčaju, da imaju razvijene higijenske navike, da poštuju pravila u grupi. Što se tiče predznanja, poželjno je da znaju brojeve do deset, da znaju da se orijentišu u prostoru, šta je napred, nazad, gore, dole, da prepoznaju oblike, da znaju boje, eventualno godišnja doba, dane u nedelji. Treba da znaju svoje ime i prezime, imena roditelja, adresu stanovanja. Takođe, da pravilno drže olovku, boje u okvirima, ali i da znaju da se pozdrave i zahvale. Kasnije, da mogu da zapamte šta je za domaći, i šta treba da ponese naredni dan u školu. Mi već na testiranju prepoznajemo različite stilove vaspitanja i veština kod dece. Dosta je i smernica kada se formiraju odeljenja koje ujednačavaju odeljenja, od zastupljenosti polova pa do socijalne i intelektualne zrelosti deteta. – kaže Svetlana Jovanović, školski pedagog.
Najvažnije od svega jeste da dete u školu krene bez straha, sa osmehom, da se pripremi na novo okruženje, drugare ali i obaveze.
Sanja Janković Opanković, psiholog i Svetlana Jovanović, pedagog, Foto: Glas Podrinja
