Foto: Canva
SELO U MIHOLjSKE DANE
Babije i sirotinjsko leto
Hladni jesenji dani u selima se prekidaju Miholjskim letom koje traje taman toliko da se završi berba i setva ali i pripremi ogrev za predstojeću studen. Od sela do sela u Posavini predanja se pretaču u osmeh zadovoljstva što topli zraci sunca sobom donose spokoj.
Sam Miholjdan veže se za Arhangela Mihaila u narodu kao sveca koji se praznuje i poštuje posvećenošću verovanja. Predanja su od sela do sela sa kolena na koleno utabala stazu nezaborava. Tako, vele vremešni, predanje zbori da se na Miholjdan, u stara vremena, ne treba spremati svadba jer opet po predanju, teško će se kićeni svati skupiti u vreme obimnih radova. Opet u drugim selima Miholjdan slovi za praznik rada i sunca. Tu je i pomoć koja je bila izražena prema udovički porodicama gde nedostatak muških glava prevazilazila milosrdnom mobom. Utrkivali su se po selu da se pripomogne da se poslovi privedu kraju a zanimljivo je da su te mobe održavale na praznike i nedeljom a da je to bilo blagosloveno i da se to nije smatralo grehom.
Opet na drugom kraju Posavine Miholjsko se zvalo i babije leto kada su usled prestanka žege starije žene radile i duže i lakše. A ti topliji dani zvali su se i sirotinjskim letom pa se nadničenje tokom leta moglo nadomestiti završetkom poslova i pribavljanjem ogreva i onih koji su bili najugroženiji tokom leta.
I tako iz priče u priču, u ramu predanja, Miholjsko leto osta babije i sirotinjsko leto.
„Koreni i budućnost - kulturna baština Vladimiraca“: Projekat ostvaren uz podršku opštine Vladimirci. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.
Sam Miholjdan veže se za Arhangela Mihaila u narodu kao sveca koji se praznuje i poštuje posvećenošću verovanja. Predanja su od sela do sela sa kolena na koleno utabala stazu nezaborava. Tako, vele vremešni, predanje zbori da se na Miholjdan, u stara vremena, ne treba spremati svadba jer opet po predanju, teško će se kićeni svati skupiti u vreme obimnih radova. Opet u drugim selima Miholjdan slovi za praznik rada i sunca. Tu je i pomoć koja je bila izražena prema udovički porodicama gde nedostatak muških glava prevazilazila milosrdnom mobom. Utrkivali su se po selu da se pripomogne da se poslovi privedu kraju a zanimljivo je da su te mobe održavale na praznike i nedeljom a da je to bilo blagosloveno i da se to nije smatralo grehom.
Opet na drugom kraju Posavine Miholjsko se zvalo i babije leto kada su usled prestanka žege starije žene radile i duže i lakše. A ti topliji dani zvali su se i sirotinjskim letom pa se nadničenje tokom leta moglo nadomestiti završetkom poslova i pribavljanjem ogreva i onih koji su bili najugroženiji tokom leta.
I tako iz priče u priču, u ramu predanja, Miholjsko leto osta babije i sirotinjsko leto.
S. Kosanić
Najnoviji broj
22. januar 2026.
