Muzika je lično iskustvo, misli, mudrost, ako je ne živiš, ne može je ni odsvirati. Uče nas da postoje granice u muzici, ali znaj da ih nema u umetnosti (Čarli Parker)
Izvan sadašnjosti, paralelno s njom, postoji sfera muzike. Tamo odlutaju oni koji znaju da daruju, čuju, razumeju, osete. Susreću se na jednom prostoru stvarni i nestvarni, dodirnu se životi, a više od svega se razumeju i kada nešto tišti i kada raduje.
I na novom kraju oktobra, susrele su se dve džez zbilje. Tačka preseka je Šabac, centar. Zabrinuto, s pogledom na dole prijatelja čeka saksofonista sa šubarom, u beloj košulji, crvenom jelku i zelenim čakširima.
Foto: Glas Podrinja
-Nadao sam se da ću te videti s osmehom Fiš prijatelju - čuo je dobro poznatu intonaciju Bedžijevog glasa.
Ostao je i on veran svom crnom odelu, pohabanoj košulji i starom šeširu. Koža na cipelama i futroli s gitarom zbrajaju ogrebotine kao godove.
Nasmejao se domaćin dragom liku, ali srećna kriva nije ostala dugo na licu. Pokušavao je bezuspešno da je vrati, dok je gost spuštao svoj instrument. Intervali su bili prekratki.
-Pamtim i bolje dane prijatelju, oprosti što nisam u elementu, stvarno mi je drago što te vidim ponovo.
-Sve znam i razumem, žao mi je što se u radosti ne srećemo, ali jednako se osećam dobrodošlo kao i uvek, kao da sam kod kuće.
Pričali su o dugoj godini, međufestivalskim danima, bezbroj je tema bilo. Između rečenica mnogo glasne tišine.
-Ali Tu smo Fiši moj, na našem starom mestu, u našim uniformama, na dva dana to je bar važno – pokušao je da vrati raspoloženje došljak iz daleka.
-Jesmo, muzika je naš univerzum, nekada i sklonište, kada ovaj gde svratimo da se sretnemo, ne pruža mir - govori domaćin iz srca.
-Nazdravimo u to ime, šabački džezerski - kaže Bedži podižući futrolu s gitarom. Fiš nazdravlja torbom gde drži saks.
Foto: www.soinfo.org
Kada su se susreli bio je suton, sada je već resko veče. Ljudi lagano dolaze. Sveži oktobar ih mami u zatvoreno. Bedži i Fiš gledaju iz daljine u najavni poster.
-Ko nam večeras svira prijatelju? - Bedži pita. - Marković - Ilić sekstet (petak, 24. oktobar, 20:30), džez kakav bi morao biti. Slušali smo ih nas dvojica pre koju godinu. Znaš za duo Marković - Gut, e pa zbog njih su oni osmislili takav naziv. Bane Marković je na Akademiji diplomirao kontrabas...
-Znam ga - prekinuo ga je Bedži dok je gledao u fotografiju - svirao je sa Čatom Bejkerom, Mek Pirsonom, Bouvijem...
-To je taj, a pogledaj u Ivana Ilića, trombonistu - reče Fiš i pokaza na lik. -O da, slušao sam ga na Berkliju, a posle i po celom svetu na festivalima.
- To su oni, malo su oteli imenom slavu, ali znaš sa festivala sigurno i Ivana Radivojevića - Bedži je potvrđivao - a majstori su i: Aca Jaćimović, Milovan Paunović i Miloš Grbatinić, svi stotine koncerta imaju u sebi - zbori Fiš.
Bedži je osmehom potvrdio da ne sumnja u Fišovu procenu. Subotičani što će izaći posle seksteta nisu mu bili poznati.
-Zovu se Blue (petak, 24. oktobar, 22:00), sviraju bluz, ali se uz njih ne osećaš blue (tužno). Sviraju sve. Ne žive od muzike, a umeju kao profesionalco, svaki je radio u više bendova, a sarađuju sa našim čovekom, majstorom Mirkom Tomićem.
-Znam za Mirka, slušao sam ga često - uključuje se Bedži.
-Dolaze sa severa, ali imaju energiju za sve četiri strane sveta. Sviraju autorsko, ali i neprevaziđeno od drugih. Uvek na svoj način.
-Mogli bi te malo oraspoložiti? - pita Bedži ne krijući nadu u glasu.
Gužva se stvorila, potom i proredila, svako je pronašao svoje mesto u publici. Fiš i Bedži ne trebaju posebna sedišta.
-Neće biti lako, ali pružam priliku - odgovara Fiš.
Imao je spremno izlaganje domaćin i za drugi dan, ali je odustao. U sledećem ćaskanju će o Milanu Petroviću i bluzerima iz Skoplja. Počinju koncerti petka, daleko je subota.
Foto: Glas Podrinja
Foto: www.soinfo.org
