U Šapcu je obeležen Dan Mihaila Đurića povodom sto godina od rođenja i 14 godina od smrti jednog od najznačajnijih srpskih filozofa. Na svečanosti su akademik Danilo N. Basta, prof. dr Jovica Trkulja i prof. dr Ilija Marić govorili o njegovom životu, delu i uticaju na generacije intelektualaca. Predstavljena je i knjiga „Pod okriljem velikana“, kao rezultat decenijskog negovanja sećanja na ovog istaknutog mislioca
Povodom obeležavanja sto godina od rođenja i četrnaest godina od smrti akademika Mihaila Đurića, jednog od najznačajnijih srpskih filozofa i dugogodišnjeg profesora Pravnog fakulteta u Beogradu u Šapcu organizovan je Dan Mihaila Đurića. Deo programa je i Svečana akademija koju grad Šabac, Šabačka gimnazija i Biblioteka šabačka organizuju već deset godina, na dan njegove smrti, u znak sećanja na život i delo ovog velikana.
Programu u svečanoj sali Biblioteke šabačke prisustvovali su akademik Danilo N. Basta, prof. dr Jovica Trkulja i prof. dr Ilija Marić, koji su na skupu govorili o njegovom životu, ličnosti, filozofskom radu i uticaju na generacije studenata i intelektualaca.
Govoreći o značaju manifestacije, prof. dr Jovica Trkulja podsetio je da je upravo u Šapcu pre deset godina utemeljena tradicija obeležavanja Dana Mihaila Đurića:
-Cilj je bio da se svake godine setimo njegovog životnog puta i izuzetnog dela. Mihailo Đurić je u Šapcu rođen, ovde se formirao, završio Šabačku gimnaziju i do kraja života ostao vezan za svoj rodni grad. Bio je renesansna ličnost. Slikar, muzičar, mislilac– rekao je profesor i dodao da je Đurićevo pribežište bila filozofija.
-Posle Drugog svetskog rata upisao je Pravni fakultet u Beogradu, ali se usmerio ka filozofiji, koja je postala njegovo duhovno i životno pribežište posle teških ratnih godina koje su na njemu ostavile duboke tragove. Doktorirao je iz antičke filozofije, na temi o sofistima, i uspeo da stvori možda jedno od najzaokruženijih filozofskih dela u drugoj polovini 20. veka u srpskoj filozofiji. Važno je istaći da je Mihailo Đurić spadao u retke intelektualce i javne delatnike koje je krasilo jedinstvo između mišljenja, govora i delanja, kao i spremnost da snosi konsekvence, uključujući i lične žrtve, zbog svog slobodoumnog mišljenja i delovanja.
Podsetio i na Đurićev boravak u zatvoru devet meseci nakon akademske diskusije 1971. godine. -On spada u one intelektualce koji su na svojoj koži osetili ostrakizam i represiju. Proveo je devet meseci u požarevačkom zatvoru, ali je bio čovek snažnog duha. Čak mi se čini da je iz zatvora izašao ojačan i da je tek nakon toga stvorio svoja kapitalna dela.
Mihailo Đurić je rođen 22. avgusta 1925. godine u Šapcu. Studirao je pravo, filozofiju i klasičnu filologiju na Pravnom i Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Doktorirao je 1954. godine na temu „Ideja prirodnog prava kod grčkih sofista“. Godine 1972. osuđen je na devet meseci zatvora zbog kritike ustavnih amandmana. Zato je i izgubio radno mesto na Pravnom fakultetu. Svoj naučni rad je produžio u Institutu društvenih nauka u Beogradu radeći kao naučni savetnik. Godine 1990. vraća se na Pravni fakultet gde je već naredne godine penzionisan. Preminuo je 25. novembra 2011. godine. Mišljenje i delovanje Mihaila Đurića primer su odgovornog, hrabrog i principijelnog intelektualca u našem vremenu.
Profesor Trkulja je naglasio značaj Mihaila Đurića, kako na lokalnom, tako i nacionalnom nivou. -Obeležavanje Dana Mihaila Đurića u njegovom rodnom gradu ogromno doprinosi čuvanju uspomene na njega. Danas se, pored 14 godina od njegove smrti, obeležava i sto godina od njegovog rođenja u ovom gradu. Bavio se veoma ozbiljnim temama iz opšte filozofije i iz istorije političkih teorija i, mogu reći, ostavio je dubok pečat na formiranje brojnih generacija i na Pravnom i na Filozofskom fakultetu. Važno je istaći da je Mihailo Đurić spadao u retke intelektualce i javne delatnike koje je krasilo jedinstvo između mišljenja, govora i delanja, kao i spremnost da snosi konsekvence, uključujući i lične žrtve, zbog svog slobodoumnog mišljenja i delovanja.
Akademik SANU Danilo N. Basta je podsetio da se manifestacija već deceniju održava zahvaljujući razumevanju brojnih šabačkih institucija, među kojima su Biblioteka šabačka i Šabačka gimnazija. -Ovaj skup treba da doprinese daljem razumevanju njegove misli i dela. Sličan skup održan je 31. oktobra u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je on bio ugledni član. Drago nam je što imamo priliku da i ovde, u Šapcu, govorimo o Mihailu Đuriću i prenosimo ono što o njemu mislimo.
Foto: Glas Podrinja
U okviru programa predstavljena je i knjiga „Pod okriljem velikana“, nastala kao rezultat desetogodišnjih predavanja, razgovora i skupova posvećenih akademiku Đuriću, u kojima su učestvovali njegovi učenici, kolege i saradnici.
-To je zbornik u kojem smo sabrali sve što su ovde iznosili Đurićevi učenici, kolege i saradnici kroz predavanja i diskusije. Čini mi se da je ovo i prilika da uputim reči zahvalnosti gradu Šapcu, koji spada u mali broj gradova koji se na dostojanstven način odužuju svojim velikanima, među kojima je svakako i Mihailo Đurić - rekao je prof dr Jovica Trkulja i dodao da je ovogodišnja akademija pokazala da Šabac na dostojanstven način neguje uspomenu na svoje velikane, među kojima Mihailo Đurić zauzima posebno mesto u kulturnoj i intelektualnoj istoriji Srbije.
Foto: Glas Podrinja
