Fenomen Crnog petka: Potrošači, ne upadajte u laku zamku

Agresivne reklame koje iskaču na internetu, baneri, bilbordi, televizijske promocije... Iznenadna potreba da kupimo nešto na šta do juče nismo ni pomišljali da nam je neophodno. Dijagnoza: Crni petak (Black Friday). I tako svakog poslednjeg petka u novembru, da bismo početkom narednog meseca, slažući račune, brojeći preostali novac i proveravajući stanje na karticama, ostali sa samo jednim pitanjem: Šta mi je ovo trebalo?

Foto: Canva

Glasne, pažljivo osmišljene poruke
-Crni petak je fenomen preslikan sa zapada i vezuje se za datum koji je usledio nakon kraha njujorške berze. Prodavci su, da bi podstakli vraćanje tržišta na prvobitne principe i dalji razvoj tržišta nudili posebne pogodnosti i popuste za kupce i potrošače. Poslednjih nekoliko godina taj trend se uz kapitalizam i konzumerizam preslikao i na naše tržište i sve je prisutniji i sveobuhvatniji, te sve veći broj trgovaca nudi određene prodajne podsticaje poslednjeg petka u novembru- objašnjava konsultant za potrošačko pravo Mladen Alfirović.

Mladen Alfirović, Foto: Privatna arhiva

Taj datum je snažno protkan marketinškim porukama iza kojih stoji pažljivo osmišljena kampanja. Međutim, trgovci su uočili da im promet raste, pa su počeli da mnogo ranije najavljuju i kreću sa prodajnim sniženjima. Cilj je da se što veći broj kupaca privuče u maloprodajne objekte i neretko se i tom prilikom krše zakoni.

-Svuda na bilbordima se mogu videti te „glasne“ poruke- u medijima, elektronskim sredstvima komunikacija i naravno da će potrošači reagovati na to i da će, i u slučaju da nemaju neku realnu potrebu, zbog ponuda koje naočigled deluju primamljivo možda i kupiti tu robu. Zato i apelujemo na potrošače da dobro razmisle, da ne upadnu u laku zamku agresivne i nametljive marketinške kampanje, u čijem kreiranju učestvuje niz psihologa i stručnjaka- ističe on.

Dodaje da je poslednjih godina situacija prilično šarolika, ta da bi trebalo obratiti pažnju na ponudu i širom otvoriti oči.

Foto: Pixabay

Moguće zablude
-Postoje neki trgovci koji zaista nude realne popuste, međutim, postoji i oni čiji popusti nisu realni. Apel potrošačima koji zaista žele povoljnije da kupe neku robu je da budu posebno obazrivi i da prate cene, jer neretko se dešava da neposredno pred oglašavanje prodajnog podsticaja, odnosno akcijske prodaje koja se vezuje za taj datum, cene budu podignute, pa samim tim procenat sniženja i nije realan. Savetujem potrošače da prate cene i da budu naročito obazrivi da ne bi bili dovedeni u zabludu- napominje.

Naše zakonodavstvo je u pogledu potrošačkih prava usklađeno sa evropskim, ali u praksi tržišna inspekcija ne može da isprati sve nepravilnosti koje se pojavljuju na tržištu.

-Kapacitet tržišne inspekcije nije na tom nivou da te pojave mogu uspešno da se spreče i sankcionišu, a takvih primera će uvek biti. Nema dovoljno kapaciteta da se celo tržište kontroliše ili deluje preventivno. U najvećem broju slučajeva inspekcija reaguje ili eventualno sankcioniše nekog trgovca kada se uoče neki očigledni propusti, nešto što nije u skladu sa Zakonom o trgovini, odredbama kojima se uređuju prodajni podsticaji. Ne možemo se u potpunosti prepustiti tržišnoj inspekciji, trebalo bi i mi kao potrošači da budemo obazrivi i uradimo ono što je do nas kako bismo sprečili da budemo obmanuti- navodi.

Foto: Canva

Najčešća obmana je da se neposredno pred oglašavanje prodajnog podsticaja cene podignu kako bi se stvorila iluzija sniženja od 50 do 70 posto.

Potreban veći nadzor, ali i odgovornost potrošača
-Važno je znati da se za Crni petak ne organizuje rasprodaja, već akcijska prodaja i samim tim ni popusti ne mogu biti kao tokom rasprodaje ili sezonskih zimskih i letnjih sniženja. Nije regulisan odredbama Zakona o trgovini koji jasno definišu koja roba u kojim slučajevima i pod kojim okolnostima se može nuditi u određenim procentima sniženja. Uočeno je da pojedini trgovci koriste ovaj datum da se oslobode zaliha u skladištima i magacinima i robu koja je nešto lošijeg kvaliteta prodaju po nižim cenama- napominje konsultant za potrošačko pravo.

Najviše je, kaže, zloupotreba u onlajn trgovini za koju važe posebni propisi koji reuglišu elektronsko poslovanje. Veliki je broj sajtova i platformi preko kojih se kupuje roba i veoma je teško je sve to držati pod kontrolom, budući da se cene veoma lako i brzo menjaju i intetrnet stranice ne ažuriraju, pa kupci tu vrlo često mogu biti predmet prevare.

Foto: Canva

-Nedostaje nam veći obim tržišnog nadzora i što širi spektar trgovaca koji će za kršenje zakona i dovođenje potrošača u zabludu i nepoštovanje odredbi Zakona o trgovini kojima se regulišu prodajni podsticaji biti zaista sankcionisani kako bi se delovalo preventivno i potrošači bili u punoj meri zaštićeni. Nažalost, ponavljam, tržišna inspekcija ne može u potpunosti iskontrolisati onlajn trgovinu, niti trgovinu u redovnim prodavnicama- podvlači Alfirović.

Na nama je da učinimo malo više i dobro razmislimo da li nam je nešto zaista potrebno ili nam je samo primamljiva cena. Crni petak jeste datum utkan u svesti potrošača kao želja i potreba da se kupuje što više i troši novac. Na kraju, robe će uvek biti neograničeno na tržištu, ali sredstva na računu koja su nam raspolaganju su ograničena. I to bi trebalo da osvestimo pre nego što uhvatimo sebe u situaciji da popuštamo pod pritiskom naizgled neodoljivih popusta.