Jezik je identitet

Povodom obeležavanja Dana maternjeg jezika, za Glas Podrinja govori dr Ružica Jovanović, profesor srpskog jezika i književnosti o stanju jezičke kulture, ulozi škole i odgovornosti obrazovnog sistema

Maternji jezik nije samo sredstvo komunikacije, već temelj ličnog i nacionalnog identiteta, kulture jednog naroda, smatra profesorka Jovanović.

- Svako govorno područje mora da ima ne osrednju, nego odličnu kulturu vladanja maternjim jezikom, jer je jezik identitet svakog naroda. Kod nas je, nažalost, taj identitet slabo zastupljen. Ide to od đaka, učenika i studenata, pa sve do roditelja, nastavnika i profesora. Jezik treba čuvati, jer dok on postoji, postoji i narod. Znanje i kultura govora maternjeg jezika mogu se unaprediti samo ako na neki način postoji pritisak – ne fizički, naravno, već sistemski. Zašto naša deca odlično znaju engleski? Zato što su bila „prinuđena“ da bi pratila igrice, filmove, Netflix i slično. Za srpski jezik ne postoji takav pritisak. Ocene se dobijaju olako, lektire se ne čitaju, domaći zadaci se preskaču, i to su činjenice. Govorim provereno, iz prve ruke. Deca prestaju da vežbaju srpski jezik, do te mere da zaboravljaju kako se piše ćirilica. Ko je tu kriv? Odgovornost je na svima nama – navodi Jovanović.

Lektira je obaveza
Da bi se nešto promenilo, profesorka smatra da nisu neophodne velike reforme i inovacije u obrazovnom sistemu o kojima se svakodnevno govori.

- Inovacija može biti i nešto vrlo jednostavno: da profesor predloži kvalitetne knjige za koje garantuje da su dobre, da podeli razred u grupe – jedan red čita jednu knjigu, drugi drugu, treći treću – i da potom međusobno debatuju. Deca vole da raspravljaju, da se takmiče, da budu bolja. To su učeničke aktivnosti koje daju rezultate. Ono osnovno, što već postoji u planu i programu mora se sprovoditi sa višim kriterijumima: pismeni zadaci, lektire, domaći zadaci, kontrolne vežbe. Niko od nas sa 16 godina nije voleo lektire, ali smo ih čitali jer smo morali. Metod je bio jednostavan – ili čitaš ili dobijaš slabu ocenu. I svi smo čitali – ističe Jovanović.

Nivo jezičke kulture
Prema njenim rečima, znanje i kultura govora ne mogu se unaprediti bez jasnih zahteva i obaveza. Posledice su, kaže, vidljive već na fakultetu. „Imate studente koji su završili osnovnu i srednju školu, a ne znaju da napišu ime Branka Ćopića pisanim ćiriličnim slovima. To nije propust pojedinca, to je poraz sistema”, objašnjava profesorka.

- Nažalost, i među mladima i starijima, nivo jezičke kulture je veoma nizak. I opet, to je zato što nas niko ne primorava da na njoj radimo. Ne insistira se na pisanju. Ako imamo učenika koji je završio srednju školu a ne zna da napiše pravilno veliko Ć ćirilicom, to je, priznaćete, katastrofa.
Privatno, svako može da piše kako želi, ali u obrazovnom sistemu profesor mora da insistira da deca ne zaborave svoj jezik i pismo. Puno se koriste pozajmljenice i strane reči u govoru. Razumem učenike ali ih vraćam da nađu pravilnu, standardnu reč na srpskom. Strani izrazi se koriste jer je to „moderno“. Engleski se lako nauči zbog igrica i tehnologije, ali ništa nas ne tera da naučimo srpski kako treba - kaže.

Jednom napisano jednako je sedam puta pročitano
- Nepotrebne poštapalice, pogrešna upotreba rečce „ne“ uz glagole i prideve - kada se piše odvojeno a kada zajedno, nepravilne konstrukcije rečenice. A sve to može lako da se savlada ako se nauči nekoliko osnovnih pravila. Nekada smo i od televizijskih voditelja učili kako se pravilno govori. Voditelji su znali dikciju, akcentovanje, standard. Danas gotovo da nema programa u kojem se čuje pravilno akcentovana reč. A u vremenu kada su sve informacije dostupne, to je neoprostivo. Veštačka inteligencija će dodatno uticati na pravilan govor, ali barem treba insistirati na pisanju – na ćirilici. Jednom napisano je isto kao sedam puta pročitano i nešto ostane u glavi. Mislim da smo generalno, previše tolerantni prema greškama.

Stranci kod nas recimo, ne moraju da uče naš jezik, dok je u drugim zemljama to neophodno. Ne insistiramo da nauče srpski, već se trudimo da znanjem njihovog jezika, znamo šta žele da nam saopšte. Sami smo krivi za stanje u kojem se nalazimo. Ne mislim da je to problem samo kod nas, već da je prisutan na globalnom nivou. Internet je svuda ostavio trag, a veštačka inteligencija će dodatno uticati kroz popuštanje opštih kriterijuma. Velika je odgovornost na nastavnicima i profesorima srpskog jezika. Ne smemo da dozvolimo da kriterijumi padnu. Nekada se znalo šta znači petica iz srpskog. Morao si da znaš da govoriš, pišeš, razumeš, čitaš, recituješ, da imaš razvijen rečnik. Kada je taj kriterijum pao, počelo je urušavanje svega ostalog. Maternji jezik je obavezan tokom celog školovanja. Zato i stoji na prvom mestu - u dnevniku, knjižici i u obrazovnom sistemu uopšte, i to s razlogom. A mi smo, pravo rečeno, taj razlog prilično zanemarili – zaključuje dr Ružica Jovanović.

S.G.

Info

Berza

Jezik je identitet

Društvo

Остале вести

Najnoviji broj