Priča sa dva srećna kraja

Naša koleginica, novinarka Mirjana Čvorić Gubelić i njen supurg Jadranko, pre oko mesec dana izgubili su svog psa, haskija Srećka. Nikome nije baš jasno kako je Srećko nestao sa Save, a još manje kako se pojavio u Bogosavcu. Najvažnije je da je ovo priča sa dva srećna kraja.

Foto: Jadranko Gubelić

Krenimo redom...
Gubelići kraj svoje vikendice na Savi imaju boksove za pse u kojima drže Srećka i Savu, terijera. Psi su maženi, paženi, dobro hranjeni, šetani... Ipak, Srećko je jednog dana nestao. Odmah su alarmirali sve svoje prijatelje, poznanike, Srećkova fotografija deljena je na stotine puta na društvenim mrežama. Stizali su pozivi za haskije viđene u gradu, ali nijedan od njih nije bio Srećko.

Negde u to vreme na Savi se pojavljuje, očigledno zanemarivana, ženka malinoe. Mira i Jadranko je hrane, paze i za kratko vreme oporavljaju, a onda kreću u potragu za savršenim domom za nju. Nažalost, napomena da će pas biti sterilisan pre udomljenja pokazuje da najveće interesovanje za rasne napuštene pse pokazuju oni sa ne baš najboljim namerama. Javljaju se oni koje ne žele sterilisanu ženku, očigledno sa namerom da zarađuju na njenim štencima.

Foto: Jadranko Gubelić

Splet okolnosti, neki bi rekli sudbina, dovode do toga da upravo u trenutku kada je pažnja usmerena na malinou, stiže vest o Srećku.

Nikome nije baš jasno kako je Srećko nestao sa Save, a još manje kako se pojavio u Bogosavcu. Najvažnije je da je ovo priča sa dva srećna kraja

-Dogovarala sam uključenje u program sa policajcem Jovanom Jerinićem. Kako svaku priliku koristim da se raspitam za Srećka pitala sam ga da li ima neke informacije o izgubljenom haskiju. Setio se da odnedavno njegovi poznanici imaju haskija. Odmah smo otišli tamo. Jovan je Srećka pozvao po imenu, a on je odmah dotrčao. Kada je video da sam tu i ja njegovoj sreći nije bilo kraja. Susret je bio jako emotivan, to mogu da shvate samo ljudi koji neizmerno vole pse. Srećko je zaista srećko, došao je kod ljudi koji su divno brinuli o njemu i zavoleli ga, objašnjava Mira.

Srećko se nekako obreo kod porodice Bojić u Bogosavcu. Kažu da im je sam došao na plac i da su odmah počeli da ga hrane i brinu o njemu.

-Nemam društvene mreže i nisam znao da psa neko traži. Divan je i vaspitan. Kada nam je došao odmah smo odlučili da ga zadržimo, jer tu imam radionicu i lepo je da imam psa koje će tu čuvati. Nije bio vezan, ni zatvoren, jednostavno je ostao. Zavoleli smo ga i nedostajaće nam, ali naravno da nam je drago što su ga pronašli vlasnici. Odmah se videlo koliko se vole, ističe Nebojša Bojić.

Ko zna da li bi i kada Srećko ponovo bio sa svojom porodicom da nije bilo oficira saobraćajne policije Jovana Jerinića, spremnog da pomaže i van dužnosti. Iako nije imao mnogo informacija o psu koji je došao kod njegovih poznanika, odlučio je da odmah proveri da se ne radi baš o Srećku.

-Kada sam proverio ispostavilo se da se radi o psu rase haski, koji odgovara opisu. Odmah smo otišli kod njih i čim sam ga pozvao po imenu Srećko se odazvao. Mnogo se obradovao kada je video Miru i nakon “pozdravljanja” ušao je u njen auto. Zaista mi je drago što sam pomogao Miri da pronađe svog psa, videlo se da joj je jako stalo do njega. Srećko je imao sreće da je stigao do ljudi koji su divno brinuli o njemu, kaže Jovan.

Foto: Privatna arhiva

Srećko je ponovo sa Mirom i Jadrankom, ali tu se priča ne završava. Kada je videla kako je Srećko uživao kod Bojića i da im je žao što se rastaju od njega, došla je na ideju da upravo njima da malinou. Ideja je prihvaćena, a malinoa je isto popodne otišla u, nadamo se, svoj zauvek dom.

Foto: Jadranko Gubelić

-Nisam gubila nadu nijednog trenutka. Svakog dana sam spremala hranu i za Savu i za Srećka. Stalno sam čekala da se pojavi beli repić.

Čim nam je došla malinoa znala sam da je to dobar znak i da ćemo pronaći Srećka. Uvek kada su mi dolazili psi dešavale su mi se lepe stvari, navodi Mira koja je do sada udomila desetine pasa. Sa vlasnicima gotovo svih je i dalje u kontaktu, kako bi bila sigurna da su otišli u prave ruke.

Ova priča je podsetnik da, koliko god situacija delovala beznadežno, ne treba gubiti veru i odustajati. Ponekad je dovoljno samo pitanje postaviti pravoj osobi da se sve kockice slože.