Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu

Međunarodni dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se svake godine 28. aprila, sa ciljem promocije bezbednog, zdravog i dostojanstvenog rada širom sveta.

Ovaj dan posvećen je podizanju svesti o značaju bezbednosti i zdravlja na radu, kao i promovisanju inicijativa i zakonskih okvira koji doprinose njihovom unapređenju na međunarodnom nivou.

Slogan ovogodišnjeg obeležavanja usmeren je na psihosocijalno radno okruženje i odnosi se na način na koji je rad osmišljen, organizovan i vođen, kao i na organizacione prakse koje oblikuju svakodnevne uslove rada. Psihosocijalni faktori – kao što su radno opterećenje i radno vreme, jasnoća uloga, nivo autonomije, podrška na radnom mestu, kao i pravedni i transparentni procesi – značajno utiču na bezbednost, zdravlje i radni učinak zaposlenih.

Procenjuje se da psihosocijalni rizici uzrokuju gotovo 45 miliona godina života prilagođenih
invaliditetu (DALY) izgubljenih godišnje, što odražava godine zdravog života izgubljene usled bolesti, invaliditeta ili prerane smrti

Kada psihosocijalni faktori negativno utiču na radnike, oni postaju rizici koje, zajedno sa fizičkim, hemijskim i biološkim opasnostima, treba sistematski prepoznati, proceniti i upravljati njima, kako bi se obezbedilo bezbedno i zdravo radno okruženje.

Prema novom globalnom izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO), više od 840.000 ljudi svake godine premine usled zdravstvenih stanja povezanih sa psihosocijalnim rizicima na radu, kao što su dugo radno vreme, nesigurnost radnog mesta i uznemiravanje na radu. Ovi rizici najčešće su povezani sa kardiovaskularnim oboljenjima i mentalnim poremećajima, uključujući i samoubistvo.

Prema novom globalnom izveštaju Međunarodne organizacije rada (ILO), više od 840.000 ljudi svake
godine premine usled zdravstvenih stanja povezanih sa psihosocijalnim rizicima na radu

Procenjuje se da psihosocijalni rizici uzrokuju gotovo 45 miliona godina života prilagođenih invaliditetu (DALY) izgubljenih godišnje, što odražava godine zdravog života izgubljene usled bolesti, invaliditeta ili prerane smrti. Ovo, prema procenama, dovodi do ekonomskih gubitaka ekvivalentnih oko 1,37% globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) na godišnjem nivou. Najnovija istraživanja pokazuju da loše osmišljen ili neadekvatno vođen rad, uključujući visoke zahteve, produženo radno vreme i nesigurnost zaposlenja, negativno utiče na zdravlje radnika i ekonomsku stabilnost.