U znaku druženja i ljubavi

Najveću pažnju posetilaca ove godine je privukla osmogodišnja kokoška Ljuštimirka. Zajedno sa vlasnicom Katarinom Džinović na smotru je stigla iz Ribara i srušila predrasude da sve domaće životinje koje se gaje u selu postanu ručak

Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika u subotu je treći put organizovala Smotru kućnih ljubimaca. Više od 90 učesnika prijavilo se za ovu manifestaciju revijalnog karaktera, a bili su podeljeni u četiri kategorije: psi, mačke, ptice i ostalo.

-Smotra nije takmičarska, nego je cilj da se družimo, provedemo vreme u prirodi, ali i da predstavimo našu školu budućim đacima. Prijavljeno je više od 60 pasa, sedam, osam maca, isto toliko papagaja, nekoliko zečeva, kornjača, a imamo i golubove, hrčka, jednog ježa, sibirsku sovu ušaru i kokošku. Svake godine je odziv sve veći. Prenosimo ljubav prema životinjama. Koliko smo mi potrebni njima, one su nama potrebne još više, rekla je profesorka Sanja Jakovljević.

Najveću pažnju posetilaca ove godine je privukla osmogodišnja kokoška Ljuštimirka. Zajedno sa vlasnicom Katarinom Džinović na smotru je stigla iz Ribara i srušila predrasude da sve domaće životinje koje se gaje u selu postanu ručak.

-Nisam dozvolila da Ljuštimirka završi u supi. Razmazila sam je i brinem o njoj i o bilo kom drugom ljubimcu. Ima dvorište u kom živi sa ovcama, ćurkama i drugim kokošama. Došla sam ovde da je pokažem i da ljudi vide da postoje i drugi ljubimci, pored pasa, kaže Katarina.

Porodica Rapkić je, tradicionalno, atrakcija gde god da se pojave. Šapčani su već navikli da su u njihovom društvu uvek egzotične ptice, a ovoga puta to su bile sibirska sova ušara, papagaj ara, ali i čehoslovački vučji pas.

-Sada imamo i mladunče žuto-plave are, Loku. Kod nas je nekih šest meseci, privikavamo se jedni na druge. Čehoslovački vučji pas je isto još štene, ima pet meseci. Ljudi prilaze, pitaju da se fotografišu sa nama, interesuje ih gde smo ih nabavili. Bili smo ovde i prethodnih godina i uvek ćemo se odazvati pozivu Srednje poljoprivredne škole, kaže Katarina Rapkić.

Veličinom su se izdvojili kane korso Blu i “njegova devojka” dobermanka Lara, koji su sve vreme provodili u igri. Vlasnica Natalija Simić kaže da se često sureću sa predrasudama kada ih šetaju.

-Najčešće penzionerima smeta što nema korpu, ali Blu je dresiran tako da sa njim nema nikvih problema. On mi je prvi pas u životu i izabrala sam ga baš zbog veličine, kaže Katarina.

-Lara je još uvek “beba” ima samo deset meseci. Definitvno se susrećemo sa predrasudama, ne samo od strane penzionera, bude tu i drugih građana. Lara je jako umiljata i pitomija je od mnogih malih pasa, dodaje Larina vlasnica Branka Matić, dok Katarina objašnjava da Blu i Lara imaju istog trenera kod kog su se upoznali i od tada su nerazdvojni.

Među brojnim različitim rasama pasa našlo se tek par mešanaca. Pegi je jedan od onih koji je imao sreću da ga nađu dobri ljudi koji su ga odmah udomili.

-Suprug ga je pronaša kao štene pre dve i po godine, ispred kuće. Uzeli smo ga i od tada je sa nama. Udomljeni psi nisu ništa lošiji od rasnih, čak se nama pokazao i kao otporniji i lakši za održavanje.

Ranije sam imala pekinezera koji je bio dosta nezgodan. Pegi ima blagu narav, iako verovatno ima lovačke krvi. Imamo dva papagaja, mačke, a pored ćerke uskoro ćemo imati i bebu i svi će se oni lepo družiti, kaže vlasnica Sanja Balać.