Foto: Canva
Rana setva krompira podrazumeva i zaštitu od mraza
Niske temperature i jutarnji mrazevi prethodnih dana mogu naneti velike štete krompiru koji je ranije posejan. Krompir je umereno zahtevan prema temperaturi, ali ne podnosi velika kolebanja u toku vegetacije. Počinje da klija na temperaturi od oko 5 stepeni. Optimum je između 7-10 stepeni, kada treba početi sa proizvodnjom ranog, dok sa fiziološki zrelim ne treba žuriti. Rani početak proizvodnje se može suočiti sa pojavom mrazeva od minus 5 do 9 stepeni, u martu, pa do kraja aprila.
Zato je neophodno malčiranje odmah posle sadnje. Temperatura zemljišta će se povećati za 3,5 do 4 stepena, što je sasvim dovoljno za zaštitu od mraza i da ne dođe do oštećenja nadzemnog dela biljke.
Ukoliko dođe do oštećenja izazvanih mrazom, preporuka je izvesti hemijski tretman u zasadima koja su pretrpeli oštećenja, kako bi se usevi zaštitili od daljeg propadanja i obezbedili uslovi za njihov oporavak. U ovu svrhu bi trebalo primeniti kombinaciju preparata na bazi aktivnih materija:
· bakar-oksihlorid ili
· metiram u dozi 2 kg/ha.
važna je i prihrana preko lista za šta se primenjuju aminokiseline ili vodotopiva đubriva sa fosforom, azotom i kalijumom.
Ako je, tokom vegetacije, na dubini od oko 7cm, temperatura 37 do 39 stepeni, to je znak da zemljište nije dovoljno vlažno. Neophodno je da je u zemljištu temperatura manja od 27 stepeni, da bi koren mogao da usvaja vodu i hranljive materije. Krompir je biljka kratkog dana, pa se u takvim uslovima vetetacija skraćuje. U vreme oblačnih dana razvija se veća nadzemna masa biljke. Razmak sadnje treba da je veći od 50 do 60 cm, kako bi biljke imale dovoljno svetlosti i prostora za nadzemni deo, za stvaranje asimulativa i njihovo premeštanje iz lista u stolone i krtole. Sa 10 do 12 krtola po kućici moguće je ostvariti stabilne prinose. Optimalna temperatura za cvetanje je oko 25 stepeni.
Optimum za klijanje i nicanje krompira je 20 stepeni, što zavisi od vlažnosti zemljišta.
Najpovoljnija temperatura za obrazovanje vegetativnog dela je oko 18, a za krtole 18 do 19 stepeni. Ukoliko su u vreme obrazovanja nadzemnih delova i krtola temperature između 30 i 35 stepeni i više, dolazi do degeneracije i znatnog smanjenja prinosa. Rani krompir se vadi sukcesivno do prispeća krtola iz redovne proizvodnje. Najranije sorte fiziološki zrelog krompira počinju da se vade u prvoj polovini jula, pa sve do oktobra. Onaj koji se vadi u septembru ide za potrebe industrijske preradue, a kasnije za skladištenje.
Snižavanje temperature kod biljaka moguće je korišćenjem hranljivih materija koje smanjuju transpiraciju. Osnovna mera je navodnjavanje, ali je izuzetno skupo. Krompir ima umerene zahteve prema vodi. Za jedinicu organske materije treba 301 do 576 jedinica vode u normalnim godinama. U proizvodnji ranog krompira, čak i u povoljnim godinama neophodno je da se doda najmanje 40 milimetara vode, ponekad i 80 do 120 milimetara. Kod proizvodnje fiziološki zrelog krompira dodavanje vode ide i do 480, a u sušnim godinama i do 500 milimetara. Važno je da se taj nivo zalivanja smanji za količinu vode koja je pala sa kišom.
Zato je neophodno malčiranje odmah posle sadnje. Temperatura zemljišta će se povećati za 3,5 do 4 stepena, što je sasvim dovoljno za zaštitu od mraza i da ne dođe do oštećenja nadzemnog dela biljke.
Ukoliko dođe do oštećenja izazvanih mrazom, preporuka je izvesti hemijski tretman u zasadima koja su pretrpeli oštećenja, kako bi se usevi zaštitili od daljeg propadanja i obezbedili uslovi za njihov oporavak. U ovu svrhu bi trebalo primeniti kombinaciju preparata na bazi aktivnih materija:
· bakar-oksihlorid ili
· metiram u dozi 2 kg/ha.
važna je i prihrana preko lista za šta se primenjuju aminokiseline ili vodotopiva đubriva sa fosforom, azotom i kalijumom.
Ako je, tokom vegetacije, na dubini od oko 7cm, temperatura 37 do 39 stepeni, to je znak da zemljište nije dovoljno vlažno. Neophodno je da je u zemljištu temperatura manja od 27 stepeni, da bi koren mogao da usvaja vodu i hranljive materije. Krompir je biljka kratkog dana, pa se u takvim uslovima vetetacija skraćuje. U vreme oblačnih dana razvija se veća nadzemna masa biljke. Razmak sadnje treba da je veći od 50 do 60 cm, kako bi biljke imale dovoljno svetlosti i prostora za nadzemni deo, za stvaranje asimulativa i njihovo premeštanje iz lista u stolone i krtole. Sa 10 do 12 krtola po kućici moguće je ostvariti stabilne prinose. Optimalna temperatura za cvetanje je oko 25 stepeni.
Optimum za klijanje i nicanje krompira je 20 stepeni, što zavisi od vlažnosti zemljišta.
Najpovoljnija temperatura za obrazovanje vegetativnog dela je oko 18, a za krtole 18 do 19 stepeni. Ukoliko su u vreme obrazovanja nadzemnih delova i krtola temperature između 30 i 35 stepeni i više, dolazi do degeneracije i znatnog smanjenja prinosa. Rani krompir se vadi sukcesivno do prispeća krtola iz redovne proizvodnje. Najranije sorte fiziološki zrelog krompira počinju da se vade u prvoj polovini jula, pa sve do oktobra. Onaj koji se vadi u septembru ide za potrebe industrijske preradue, a kasnije za skladištenje.
Snižavanje temperature kod biljaka moguće je korišćenjem hranljivih materija koje smanjuju transpiraciju. Osnovna mera je navodnjavanje, ali je izuzetno skupo. Krompir ima umerene zahteve prema vodi. Za jedinicu organske materije treba 301 do 576 jedinica vode u normalnim godinama. U proizvodnji ranog krompira, čak i u povoljnim godinama neophodno je da se doda najmanje 40 milimetara vode, ponekad i 80 do 120 milimetara. Kod proizvodnje fiziološki zrelog krompira dodavanje vode ide i do 480, a u sušnim godinama i do 500 milimetara. Važno je da se taj nivo zalivanja smanji za količinu vode koja je pala sa kišom.
PSSS ŠABAC, Slavica Maksimović
Najnoviji broj
16. april 2026.
