Parkinsonova bolest predstavlja progresivan i iscrpljujući neurološki poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta. Uprkos napretku u lečenju, još uvek ne postoji lek za bolest, a oboleli moraju svakodnevno da se nose sa njenim uticajem na zdravlje i kvalitet života
Svetski dan Parkinsonove bolesti obeležava se 11. aprila sa ciljem da se skrene pažnja na samu bolest, kao i na njen uticaj na živote obolelih i njihove porodice, ali i na napredak u lečenju. Ovaj datum se poklapa sa rođendanom engleskog lekara Džejmsa Parkinsona, koji je bolest prvi put opisao 1817. godine.
Parkinsonova bolest predstavlja progresivan i iscrpljujući neurološki poremećaj koji pogađa milione ljudi širom sveta. Uprkos napretku u lečenju, još uvek ne postoji lek za bolest, a oboleli moraju svakodnevno da se nose sa njenim uticajem na zdravlje i kvalitet života.
Parkinsonova bolest je najbrže rastuće i drugo najrasprostranjenije neurološko stanje, koje pogađa procenjenih 11,8 miliona ljudi širom sveta. Od 1990. do 2015. godine, broj obolelih se udvostručio na preko 6 miliona. Stručnjaci sada predviđaju da će do 2050. godine oko 25 miliona ljudi imati dijagnozu Parkinsonove bolesti.
Foto: Canva
Bolest može pogađati svakoga, bez obzira na pol, etničku pripadnost, starost ili mesto stanovanja. Parkinsonova bolest se može javiti i kod mladih, a oko 10–20% obolelih razvija simptome pre 50. godine života. Postoji preko 40 potencijalnih simptoma koji mogu uticati na kvalitet života, uključujući probleme sa raspoloženjem, spavanjem, bolom, zdravljem creva i zatvorom. Iako su tremor i drugi motorički simptomi dobro poznati, mnogi, poput depresije i gubitka govora, ostaju nevidljivi drugima, što obolele čini izolovanijim.
Izvor: World Parkinson day; https://worldparkinsonsday.com/get-informed/
Foto: Canva
