Kada se postom pogosti duša a pričešćem sve urami radošću, Vaskrs osvane u svakom domu, na njivi i pašnjaku, vodi i vazduhu, u svakom bivstvovanju. Jutro Vaskršnje zamiriše iskonskom srećom. Sve je priroda odenula u zeleno izdanje, u cvet i veseo cvrkut ptica. Prva kofa vode iz bunara podno čatrlje umiva lica od starina do čupavih glava koje su sa nestrpljenjem iščekivale jutro Vaskrsnuća. Domaćin čeljad pozdravi sa Hristos Vaskrese a toplo poteče odgovor, Vaistinu Vaskrese.
Danima šarana jaja u povećoj kotarici iščekuju lukovinu i druge od starina nasleđene veštine bojenja. Osta i predanje da koliko se jaja išara toliko se greha iskaje ili narodski zavredi oprost. Potom sledi dugo iščekivano ogledanje čije je jaje bolje a pobednik se diči vascelo leto. Kao i oni koji su postili da se nadmeću čija je duša bila istrajnija. A dan velike radosti dočekuju i buketi od već ulistalog selena i jorgovana i bogato ucvalom trešnjom đurđevkom. Iz kotarice jaja odmiču a graja mladeži odjekuje pobrđima.
Foto: Glas Podrinja
U Posavini od sela do sela običaji ko ćilimi se razlikuju ali odreda radost im daje poput i jaja jarko crvenu boju. Pa tako zbore o nani Danojli koja je suvadiju čuvala u starom ormaru pod ključem srećna što će baš na Uskrs da iznese na trpezu radosti. Za zdravlje i svaki berićet te radost u svakom danu teče čestitke braće i sestara, starina i najmlađih. A đed Miroslav unuka rođenog na Mladence blagosilja da izraste u deliju ali i da kada ostari svojim potomcima zbori o Uskrsu koji su grlili vekovima i njihovi preci. I prvi, drugi i treći dan praznika nižu se ko dugo čekana radost da se radošću nastavlja u nedogled.
Tako je Posavina proslavila i ovaj Uskrs podsećajući mlađe naraštaje da slede svoje pretke i iznova knjigu predanja dopisuju novim stranicama o sreći. Koja se iznova vraća Vaskrsnućem svojstvenom samo prazniku radosti. Hristos Voskrese, Vaistinu Voskrese...
Foto: Glas Podrinja
