Prva samostalna izložba Đorđa Cerovića, laureata nagrade „Igor Belohlavek“, donosi seriju skulptura koje kroz geometrijsku redukciju i monolitne forme istražuju prelaz iz vidljivog u nevidljivo. Autor transformacijom bazičnih oblika postiže monumentalnost, pozivajući posmatrača na kontemplaciju o odnosu svetlosti, senke i prostora
Biblioteci šabačkoj do 6. maja za javnost je otvorena izložba „Transfiguracija“ Đorđa Cerovića, dobitnika Nagrade „Igor Belohlavek“ za 2024. godinu koju dodeljuje Narodni muzej u Šapcu u okviru Oktobarskog salona. Uz priznanje laureat dobija priliku da svoja dela predstavi u okviru samostalne izložbe u gradskom hramu knjige.
-Vrlo smo ponosni na višedecenijsku saradnju sa Narodnim muzejem u Šapcu, a posebno na segment gde ustanove kulture podržavaju i afirmišu mlade umetnike. Dela našeg sugrađanina nas pozivaju na kontemplaciju i na prelaz iz vidljivog u nevidljivo, što jeste odlika prave i istinske umetnosti– istakla je direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović.
Foto: "Glas Podrinja"
Đorđe Cerović je jedan od vajara mlađe generacije čija ostvarenja već sad pokazuju posvećenost budućeg skulptorskog znalca, istakanuto je na svečanom otvaranju postavke.
-Veliko mi je zadovoljstvo da je moja prva samostalna izložba realizovana u mom rodnom gradu. Osnova radova su geometrijski oblici, što je i polazna tačka, kao monolitne forme koje su same po sebi savršene. Od njih pokušavam da stvorim nešto uzvišenije prelamanjem linija – rekao je Đorđe Cerović.
Foto: "Glas Podrinja"
Skulpture koje izlaže u Galeriji Biblioteke šabačke deo su njegovog najnovijeg opusa i pokazuju konzistentnost u ideji i realizaciji. Ovo je prva samostalna izložba mladog Šapčanina u rodnom gradu.
-Cerovićev vajarski jezik je sintetizovan, forme njegovih skulptura odišu geometrijskom jednostavnošću, a uz pomoć univerzalnih geometrijskih oblika uspeva da postigne utisak monumentalnosti i snage. On svesno stvara nefigurativne i nedekorativne modelacije, redukuje detalje, poigrava se površinama i igrom svetla i senke, odbacuje deskripcitu. O tome koliko je mogućnosti u kritičkoj interpretaciji dela govore dva primera: jedno od čitanja njegovih skulptura govori o monolitima, kultu i vekovnom obrednom nasleđu, dok s drugo tumačnje zasniva na ideji o reinpretaciji i redifinisanju utilitarnih oblika – pojasnila je istoričarka umetnosti Tatjana Marković.
Foto: "Glas Podrinja"
Foto: "Glas Podrinja"
