DUŠAN DULE BUGARSKI

Osvrt na sportsmena bez premca i prijatelja bez granica težak je pogotovu na spuštanju životne i sportske zavese. Imao je dve velike ljubavi, jednu zbog koje je izabrao usamljenički život Mensuru Hadžiefendić iz Srebrenice i ženski rukometni klub Medicinar u kojem je proveo četvrt veka iznedrivši uz plejadu igračica i reprezentativke Maju Nedeljković, Anu Radović, Sandru Fajfrić i reprezentativku Švedske Jasminu Đapanović.
Rođen na Bairu bio je prijatelj moje porodice i čovek kog sam bezmerno voleo. Bio je i 19 godina član uprave fudbalskog kluba Radnički Zorka. Život ga odveo na staze beskućnika pa je u mom stanu živeo 13 godina a potom kao član porodice zavredeo i ispraćaj dostojan legendi. Umeo je uzvratiti kada je najteže. Jasmini Đapanović je po prelomu noge pomogao treninzima pet puta dnevno da postane jedna od boljih igrača Švedske.
Umeo je da odboluje svačiju bol a prijatelja voleo do imaginacije. Poznavali smo se na način kako braća krče život. Radovao se pobedama Medicinara i Radničkog i bolovao poraze kako je samo on umeo.
Večna mu slava i hvala.