RADOST NA DAR

Ideja Robin Huda: da se uzme od onih koji imaju malo više i da se da onima kojima to stvarno znači ““ u praksi
Da se humanost uči i razvija od malih nogu shvatili su nastavnik verske nastave Ranko Knežević i školski psiholog Dragica Simić. Stoga su nedavno pokrenuli i realizovali akciju prikupljanja školskog pribora pod sloganom “Radost na dar“.
- Ideja se rodila kada sam upoznao konkretno jednog dečaka u školi u Družetiću koji piše olovkom dugačkom samo šest, sedam centimetara i to nije jedino dete kod kojeg sam spazio taj problem. Analogno mi je odmah prošla misao kako se ovde u školi u Koceljevi deca gađaju gumicama na odmorima i drugim priborom. Tada se rodila ideja Robin Huda da se uzme od onih koji imaju malo više i da se da onima kojima to stvarno znači - kaže inicijator, veroučitelj Ranko, čiju ideju je rado prihvatila psiholog ove škole i krenula u realizaciju.
Akcija je trajala pet dana i u toku samo jedne radne nedelje prikupljena je velika količina školskog pribora koja će biti podeljena deci u seoskim školama. Još bitnije od količine prikupljenog pribora, kako kažu ovi mladi entuzijasti, jeste činjenica da je u akciji učestvovao veliki broj đaka.
- Deca su rado poklanjala drugarima sve ono što im je višak. Ja sam prezadovoljan. Nisam očekivao takav odziv. Prvo su deca akciju shvatila kao kompenzaciju, a posle smo ih mi podsetili da je čast biti u prilici pomoći onome kome je pomoć potrebna, da je to blagodet. Onda su oni shvatili da u stvari čine pravu stvar iako ne dobiju ništa za uzvrat u materijalnom smislu, pa čak ni smajlić bedž kojim smo ih mi nagrađivali za postupak darivanja pribora. Bilo je i onih koji su u kutiju istresali čak i svoj pribor pa sledeći čas nisu imali čime da pišu - rekao je Ranko Knežević.
Prema njegovim rečima primaran cilj akcije jeste bio da se sakupi pribor, ali je takođe važan cilj bio da deca prošire vidike i steknu određene navike, da pogledaju i vide šta se dešava levo i desno od njih, da se razvija solidarnost a ne sebičnost.
Dragici Simić kao školskom psihologu bitan segment akcije je put za zdravo odrastanje i stasavanje dece u humane ljude, koji će biti spremni da pomognu drugima u nevolji. Ona nije krila zadovoljstvo zbog uspešno realizovane akcije i velikog odziva đaka.
- Oduševili su me svojom humanošću. Ja sam se trudila da im objasnim zašto to radimo i čini mi se da su oni to jako dobro shvatili. Davali su i svoj pribor za rad, svoje pernice, svoje olovke...Suština akcije je razvijanje humanosti, ljudskosti, da deca steknu taj osećaj pomoći nekome. Veoma je bitno to razvijati posebno u osnovnoj školi. Oni su se hvalili svojim učiteljicama i učiteljima kako su pomogli i kako su za uzvrat dobili bedž. Na ovaj način deca lakše razvijaju svest o tome koliko je važno da i drugima pored nas bude dobro kako bi bilo dobro i nama. Oni su zapravo sami razvijali akciju, počeli su međusobno da govore o tome, da se hvale kako su dobili bedž smajlić za učešće u akciji i sami su širili pozitivnu energiju. Neki su donosili novac ali smo im savetovali da za tu sumu kupe nešto u knjižari i donesu. Skupljanje ovog vida pomoći sigurno ne bi imao željenu težinu i sumnjam da bi deca iz takve akcije nešto naučila - izjavila je Dragica Simić i dodala da su i pojedine kolege u školi ovu akciju prepoznali kao dobar model za rešavanje određenih problema.
- Sa pojedinim kolegama smo zaista prezadovoljni. Između ostalih, veliku podršku smo dobili od Vesne Popović, Ljiljane Ilinčić, Nade Savić, Mire Lazarević, Dobrivoja Dojčinovića... Posebno smo zahvalni našem kolegi Veroljubu Babiću koji je doneo sve ono što mu je preteklo iz knjižare koju je nekada imao - istakla je Simić.
Ranku i Dragici je takođe važno da mogu da računaju na podršku u kolektivu i da postoje ljudi koji razmišljaju na sličan način, te su sada spremniji za pokretanje, kako kažu, ozbiljnijih akcija.
- Bitno je da ljudi shvate da nije dobro to čaurenje, da mnoge stvari možemo i moramo da pokrenemo sami. Mi smo obično tu jedni za druge samo kad dođe stani-pani, kad nadođe voda ili nagrne vojska. Trebali bi da obratimo pažnju jedni na druge i u nekim normalnim prilikama i siguran sam da bi brže i napredovali- dodaje nastavnik verske nastave.
Govoreći o distribuciji prikupljenog pribora inicijator akcije je napomenuo da će sve što je donirano biti podeljeno deci u četvororazrednim, kako ističe, zaboravljenim školama, kojih se niko ne seća i u kojima je veoma teško raditi.
- Zato smo rešili da ih se setimo, da im olakšamo rad. Kada držim časove na primer u Zukvama imam priliku da vidim učiteljicu koja u školi ima četiri deteta i svi su različitog uzrasta. Idu u različite razrede. Ona je prinuđena da radi četiri lekcije istovremeno sa tim đacima pet ili šest časova u toku jednog dana. Pritom donosi drva, ugalj, loži vatru...Baš bih voleo da vidim da li postoji nešto teže od toga, pošto u školama u urbanim sredinama kukaju kako nemaju klimu ili se u učionici naduo laminat. Nama su nekako uvek izgovori vodič - zaključio je Ranko Knežević.