Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(9. април 2015.)
ДРАГАН РИСТИЋ, ГРУПА „КАЛ“

Музиком против дискриминације

Наступ у „Миксер хаусу“ представља само једну од станица на путу Ромског каравана уметности који је кренуо у децембру прошле године из Смедерева, а током ове и наредне године треба да обиђе још двадесетак градова у Србији
Од 2006. године, када су отпочели своју каријеру, до сада, у иностранству су одсвирали преко 600 концерата. Наступали су на најзначајнијим домаћим, европским и светским фестивалима и постигли завидну европску каријеру.
Драган Ристић, фронтмен групе „Кал“ рођен је у Ваљеву. Дипломирао је, а затим и магистрирао, на Факултету драмских уметности Универзитета у Београду. Он и његов бенд представљају најбољи пример успешних чланова ромске мањине, који су не само као уметници, већ и као активни промотери борбе за људска права, постигли да специфичан микс „рок ен Рома“ постане препознатљив у Србији, региону и широм света.
Оснивач је Ромског културног центра, асоцијације интелектулаца ромске и неромске националности, чији је основни циљ културна афирмација Рома.
Вече уочи обележавања Светског дана Рома, бенд „Кал“ свирао је у београдском „Миксер хаусу“. Као специјални гости наступили су Нина Бадрић и Марчело, а публика је имала прилику да види и интерактивну поставку „Да ли знаш ко сам ја“.
Наступ у „Миксер хаусу“ представља само једну од станица на путу Ромског каравана уметности који је кренуо у децембру прошле године из Смедерева, а током ове и наредне године треба да обиђе још двадесетак градова у Србији. Идеја овог подухвата Ромског културног центра је упознавање публике са историјом ромског народа, познатим Ромима света, темом Рома у светској кинематографији.
Рита Хејворт, Чарли Чаплин, Пикасо, Елвис Присли ко су још били познати Роми света?
- Рецимо, Жуселино Кубичек, један ренесансни политичар и председник Бразила од 1956. до 1961. године. Међу многим пројектима које је успео да покрене и заврши била је и Бразилија, нови главни град Бразила.
На који начин су Роми представљени у српској кинематографији?
- „Ромска свадба“ чича Илије Станојевића један је од првих српских филмова, самим тим може се рећи да се српска кинематографија од својих почетака па до данас бавила Ромима. Они су тема и награђиваних „Скупљача перја“ и филмова Емира Кустурице, питање је само на који начин су Роми у свим тим филмовима приказани. На жалост, углавном на начин који подгрева уврежене стереотипе. Практично једини, иако не нарочито добар филм, који је Роме приказао афирмативно је „Гуча“ Душана Милића.
Није ли слика са биоскопског платна далеко мањи проблем од оне која се може видети на сваком кораку?
- Савремена друштва на Западу су мултикултурална и не познају поделе, у Источној Европи, самим тим и на Балкану је све много другачије. У питању је исти котао. Раније је паролом једнакости била прикривена дискриминација, а деведесетих је отворена „пандорина кутија“. Роми су постали најрањивија мета у практично свим земљама „источног блока“. У свакој од њих постоје мање или веће групе које се отворено или прикривено залажу за расизам.
Каква је ситуација у Србији?
- Зависи од регије до регије. Војводина је и даље најотворенија, пошто је по природи мултиетничка. Чини ми се да је етничка дистанца према Ромима највећа у Западној Србији где се на неки начин игнорише њихово постојање.
Ипак, чињеница је да је, када се упореде земље Балкана, ситуација у Србији ипак нешто боља. У интелектуалном смислу најјачи ромски покрет је овдашњи, и важне идеје и акције везане за побољшање живота Рома и њихових права увек крећу одавде.
Роми, међутим, и даље нису довољно заступљени у политичком животу. Зашто је то тако?
- Политички естаблишмент показује одсуство интереса за политичку партиципацију Рома, ваљда немајући способност да предвиди шта је будућност, а то је врло лако учинити ако се погледају демографске анализе. Већи наталитет који код Рома постоји политичке партије и даље не виде као могућност, те самим тим не раде у сопствену корист. Са друге стране у Србији не постоји традиција ромских политичких партија, а ове које су оформљене се још увек налазе у едипалној фази.
За Роме је упркос свему суштински важно да имају своје политичке партије, јер само на тај начин могу да обезбеде веће учешће у доношењу одлука. Све једно је да ли ће оне бити орјентисане лево или десно, битно је да имају исти циљ ““ суштинску равноправност и побољшање статуса Рома у друштву.
Да ли се положај Рома ипак променио набоље последњих година?
- Положајем Рома углавном су се бавиле мање странке које у свом програму имају циљ стварање грађанског друштва. Али је чињеница да је велики део онога што је до сада урађено на побољшању положаја Рома, направљено захваљујући притиску споља.
Може ли култура да допринесе смањењу етничке дистанце?
- Како да се изборе за своја права Роми би требало да науче од афроамериканаца, односно из њихових искустава. Није афроамериканце шездесетих на улице извео Мартин Лутер Кинг, већ Џејмс Браун, музичари, спортисти...
Музика је практично једини сегмент у коме су Роми признати као равноправни.
- Апсолутно се слажем са том тврдњом.
Али је исто тако евидентно да међу Вашим колегама нема много оних који су моћ коју у рукама имају спремни да искористе за побољшање положаја својих сународника.
- Потребно је да се створи један талас ромске музике који би имао јасан, друштвено ангажован концепт. Музика је наш најбољи производ који можемо искористити у борби за сопствене интересе. Нама тек предстоји брендирање нације, а кроз музику и културу се на најбољи начин може показати да Роми нису прошња, сиромаштво, златан зуб, лоповлук и лењост.
(Извор: Локал Пресс)

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa