IN MEMORIAM
DR JASMINA ““ JACA MARINKOVIĆ
U Šapcu, u utorak 5. maja ove godine, upokojila se, posle teške bolesti, dr med. Jasmina ““ Jaca Marinković, neuropsihijatar zaposlena u Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević“ u Šapcu. Tužna vest za porodicu, decu, srodnike, kolege, pacijente i poznanike. Svako od nabrojanih će bol nositi na svoj način. Kolege i saradnici imaju potrebu da na oproštaju osvetle lik i delo dr Jace, inače po svemu svetle i jedinstvene osobe i lekara.
Jasmina je rođena u časnom domu Vučinić, od oca Borivoja i majke Dragice 13.06.1959. godine u Šapcu. Kao dar je dočekana u svom okruženju. Rasla je i vaspitavana okružena ljubavlju roditelja i brižnom pažnjom upućivana stazom blagočestivog odrastanja. Osnovnu školu i Gimnaziju završila je u rodnom Šapcu sa odličnim uspehom. Znatiželja je upisuje na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1978. godine, koji završava 13.05. 1983. Majka Dragica joj je bila veliki uzor, pomoć i podrška, kako pri izboru profesije, tako i u rešavanju svih tekućih problema. Odrastajući u harmonizovanom i hristijanizovanom domu Vučinića doktorka Jasmina je sebe pripremila da se lako i nenametljivo harmonizuje sa okolinom, kolegama, saradnicima, i pacijentima, sve sa merom, poštovanjem i potrebnim razumevanjem.
Ljubav sa Slobodanom Marinkovićem krunisana je brakom i darom dve ćerke, Danke i Katarine. Doktorka Jasmina je sa suprugom podizala svoje kćere »prenoseći njima toplinu i blagost svoga bića, onako kako ga je ona ponela od svoje majke Dragice. Njen izvor ljubavi se uvećavao deljenjem, pored članova porodice i deljenjem pacijentima. Njena ljubav je lišena po»ze, komercije i zloupotrebe. Pravovremena, iskrena, strpljiva da sasluša, agresivne da smiri i posustale da obodri i povrati im radost života. U svakodnevnoj praksi dr Jaca je ustrojila svoj „nivelišući mehanizam“ kao dragoceni korektor svakog odstupanja od srećnog osećanja, jer je poštovala faktor „prolaznosti kriza“ u čoveku. Krize se mogu korigovati blagošću lek£ara, dobrotom postupanja, duhovnim uzdizanjem i moralnim činjenjem. Najjače doktorkino „oružje“ je bio njen mir i sveukupni spokoj koji je sejala pacijentima. Osećala je moć svoga oružja ali su to oružje prepoznavali i pacijenti. Nikada se nisu varali. U doktorki Jaci nisu samo nalazili lekara, terapeuta, nego i sjajnog čoveka i prijatelja. Gde god se našla donosila je bogoljubivo čovekoljublje i potrebu harmonizacije sa svim ljudima svoga okruženja, bez zavisti, zlobe, netrpeljivosti i svake druge suvišne pošasti. Dr Jasmina je postala svojevrsni “duhotok“ u lekarskom mantilu, potreban i prepoznatljiv.
Sjajna doktorka Jaca je sebe uzdizala u vrlini, preporučivala drugima »pomagala da pobede sebe, svoje slabosti i bolesti. Svoju bolest nije uspela da pobedi. “Poštedela“ je druge da boluju njenu bolest, iznela ju je do kraja snagom svoga duha i životne filozofije. U očima savremenika, porodice, srodnika, prijatelja, kolega, »saradnika, pacijenata ostaće „Jacin duhotok“ - vedrine, blagosti i optimizma.
Počivaj doktorko Jaco u Rajskim naseljima. Tvoj „duhotok“ će nastaviti Tvoje kćeri Danka i Katarina. E, kada bi dao Bog i mnogi drugi. Amin.
Jasmina je rođena u časnom domu Vučinić, od oca Borivoja i majke Dragice 13.06.1959. godine u Šapcu. Kao dar je dočekana u svom okruženju. Rasla je i vaspitavana okružena ljubavlju roditelja i brižnom pažnjom upućivana stazom blagočestivog odrastanja. Osnovnu školu i Gimnaziju završila je u rodnom Šapcu sa odličnim uspehom. Znatiželja je upisuje na Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1978. godine, koji završava 13.05. 1983. Majka Dragica joj je bila veliki uzor, pomoć i podrška, kako pri izboru profesije, tako i u rešavanju svih tekućih problema. Odrastajući u harmonizovanom i hristijanizovanom domu Vučinića doktorka Jasmina je sebe pripremila da se lako i nenametljivo harmonizuje sa okolinom, kolegama, saradnicima, i pacijentima, sve sa merom, poštovanjem i potrebnim razumevanjem.
Ljubav sa Slobodanom Marinkovićem krunisana je brakom i darom dve ćerke, Danke i Katarine. Doktorka Jasmina je sa suprugom podizala svoje kćere »prenoseći njima toplinu i blagost svoga bića, onako kako ga je ona ponela od svoje majke Dragice. Njen izvor ljubavi se uvećavao deljenjem, pored članova porodice i deljenjem pacijentima. Njena ljubav je lišena po»ze, komercije i zloupotrebe. Pravovremena, iskrena, strpljiva da sasluša, agresivne da smiri i posustale da obodri i povrati im radost života. U svakodnevnoj praksi dr Jaca je ustrojila svoj „nivelišući mehanizam“ kao dragoceni korektor svakog odstupanja od srećnog osećanja, jer je poštovala faktor „prolaznosti kriza“ u čoveku. Krize se mogu korigovati blagošću lek£ara, dobrotom postupanja, duhovnim uzdizanjem i moralnim činjenjem. Najjače doktorkino „oružje“ je bio njen mir i sveukupni spokoj koji je sejala pacijentima. Osećala je moć svoga oružja ali su to oružje prepoznavali i pacijenti. Nikada se nisu varali. U doktorki Jaci nisu samo nalazili lekara, terapeuta, nego i sjajnog čoveka i prijatelja. Gde god se našla donosila je bogoljubivo čovekoljublje i potrebu harmonizacije sa svim ljudima svoga okruženja, bez zavisti, zlobe, netrpeljivosti i svake druge suvišne pošasti. Dr Jasmina je postala svojevrsni “duhotok“ u lekarskom mantilu, potreban i prepoznatljiv.
Sjajna doktorka Jaca je sebe uzdizala u vrlini, preporučivala drugima »pomagala da pobede sebe, svoje slabosti i bolesti. Svoju bolest nije uspela da pobedi. “Poštedela“ je druge da boluju njenu bolest, iznela ju je do kraja snagom svoga duha i životne filozofije. U očima savremenika, porodice, srodnika, prijatelja, kolega, »saradnika, pacijenata ostaće „Jacin duhotok“ - vedrine, blagosti i optimizma.
Počivaj doktorko Jaco u Rajskim naseljima. Tvoj „duhotok“ će nastaviti Tvoje kćeri Danka i Katarina. E, kada bi dao Bog i mnogi drugi. Amin.
Prim. dr Predrag Tojić
Najnoviji broj
18. april 2024.
